Zimska depresija

Depresija i melanhonija su česte pojave tokom zimskog perioda. Ukoliko primetite da ste više umorni i depresivniji nego u letnjim mesecima, postoji mogućnost da patite od sezonskog afektivnog poremećaja.

Čak 10-20% svetske populacije pati od ovog poremećaja, a velik broj ljudi oseća manjak energije i volje za rad tokom zime. Uzrok je najčešće manjak svetlosti, što uzrokuje hormonalne promene. Kada epifiza (endokrina žlezda) smatra da je mrak, ona oslobađa hormon melatonin, koji ima uspavljujuće dejstvo.

Postoje mnogi znakovi sezonskog afektivnog poremećaja:

• promene u apetitu, žudnja za slatkišima,
• gojenje,
• promene u navikama spavanja,
• izbegavanje društvenih situacija,
• smanjena sposobnost koncentracije,
• razdražljivost,
• smanjen nivo energije.

Saveti za dobro raspoloženje tokom zimskih dana

Izađite napolje

Potrudite se da provodite više vremena napolju. Svež vazduh i malo dnevne svetlosti, a svež i hladan vazduh će vas razbuditi i povećati nivo energije.

Imajte što više svetlosti u vašem domu

Koristite lampe kako bi svetlost bila što intenzivnija. Takođe možete koristiti svećice obogaćene citrusnim mirisima. One će vaš dom osvijetliti, dati mu poseban ugođaj i širiti mirise citrusa koji potiču dobro raspoloženje.

Nemojte nositi naočare za sunce

Nošenje naočara za sunce tokom zime će podstaći epifizu da oslobađa melatonin. Uobičajno je da nosimo naočare kada je sunce jače, ali treba imati na umu da je sunčeva energija najbolji lek za loše raspoloženje.

Promenite ishranu

Rizik od sezonskog afektivnog poremećaja se povećava ukoliko vam nedostaje bilo koja važna supstanca u organizmu. Važno je da ishrana bude uravnotežena i raznolika. Na taj način ćete pomoći telu da se odbrani od prehlade i gripa, a takođe ćete smanjiti rizik od nastanka sezonskog afektivnog poremećaja.  Potrebno je da vaša ishrana sadrži dosta voća i povrća, a najbolje je da ga konzumirate sirovog. Pijte dosta čajeva, sveže sokove (ne gazirane), grickajte mahunaste plodove i semenke.

Koristite suplemente

Sunce je poznato kao najbolji izvor vitamina D, što znači da se zimi moramo pomoći uzimanjem suplemenata.Vitamin B je zaslužan za dobro raspoloženje i olakšava borbu protiv stresa. Nedostatak vitamina B uzrokuje emocionalnu nestabilnost i smanjuje efikasnost raznih telesnih procesa. Stručnjaci preporučuju 50mg vitamina B dnevno.

Selen, magnezijum i gvožđe su minerali koji su važni u smanjenju rizika od nastanka depresije, anksioznosti i čestih promena raspoloženja. Ukoliko se ne hranite zdravo, posetite lekara i potražite savet oko uzimanja suplemenata kako bi ste nadoknadili potrebne supstance.

Helicobacter pylori

Helicobacter pylori (HP) je veoma sitan, u obliku zapete izrazito pokretan i Gram negativan bacil. Helicobacter pylori je spiralna bakterija koja je nađena na sluznici želuca. Jedina je bakterija koja može preživeti u izrazito kiselom želudačnom sadržaju, sa vrlo malo kiseonika, pri temperaturi od 37 C. Osim na želudačanoj sluznici, otkriven je i na ranicama na sluznici usne šupljine, u zubnim naslagama, u pljuvački, a dokazan je i u stolici.H. pylori infekcija praćena je humoralnim i ćelijskim imunskim odgovorom. Međutim, organizam domaćina ne uspeva da eliminiše ovaj mikroorganizam. Jednom nastala H. pylori infekcija, ukoliko se ne leči, perzistira decenijama, verovatno i celog života. Karakteristično je da kod većine inficiranih ne dolazi do pojave simptoma oboljenja, dok se kod malog broja razvija simptomatski gastritis, peptička ulkusna bolest, karcinom želuca i MALT limfom.

Put prenošenja

Način prenošenja HP infekcije još nije potpuno istražen. Sva dosadašnja saznanja govore u prilog tome da se infekcija prenosi direktno od zaražene osobe na zdravu osobu, i to na tri glavna načina:

• želudac – usta, kada iz povraćanog sadržaja inficirane osobe koji sadrži veliku količinu bakterija, one dospeju u usta zdrave osobe;
• usta – usta, kada iz usta zaražene osobe bakterija prelazi u usta zdrave osobe;
• stolica – usta, kada bakterija iz stolice zaražene osobe, prljavim rukama, pređe u usta zdrave.

Postoje i naznake nekih drugih puteva zaraze (iz okoline putem vode ili preko mačaka, pasa i dr.), ali to još treba potvrditi detaljnijim istraživanjima.Najbrže se zaraze mala deca koja žive u lošim socio – ekonomskim uslovima. HP infekcija je najčešća u dece koji krevet dele sa roditeljima ili drugom decom, u sredinama u kojima majka prožvaće hranu koju daje detetu, ili detetovu cuclu stavlja prethodno sebi u usta. Infekcija je češća i u dece koja su smeštena u ustanove različitog tipa.

Patološki (medicinski) značaj

Agresivnost bakterije s jedne i osetljivost domaćina s druge strane, verovatno su odgovorni da neki zaraženi bolesnici ostanu bez simptoma bolesti (imaju samo upalu želudačane sluznice – gastritis, utvrđen pregledom), dok se u drugih razvijaju različite bolesti poput ulkusa ili čak i tumora (karcinoma ili limfoma želuca).Najčešći simptom je bol koji je uglavnom ravnomeran i tup. Javlja se i nestaje u razmacima od nekoliko dana pa do nekoliko nedelja. Kod čira na dvanaestopalačnom crevu se javlja par sati nakon jela ili usred noći na prazan želudac, a prestaje unosom hrane. Kod čira na želucu bol se obično pojačava nakon uzimanja hrane. Pored bola koji je najdominantniji simptom još se javljaju i: gubitak telesne težine izazvan averzijom prema hrani ili anoreksijom, nadutost, podrigivanje, mučnina i povraćanje. Simptomi mogu biti vrlo blagi ili se uopšte ne moraju pojavljivati. Krvarenje je česta komplikacija i sreće se u oko 25% slučajeva.

Mikrobiološka dijagnostika

Dijagnostički postupci za otkrivanje HP infekcije svrstani su u dve grupe:

• invazivni (pregled sondom – endoskopski pregled uz ciljano uzimanje uzoraka (biopsija – brzi test ureaze, histologija ili kultura),
• neinvazivni (pregled bez sonde)- metode koje otkrivaju prisutnost HP
  • duvanjem – dokazivanjem aktivnosti bakterije ureja izdisajnim testom,
  • pregled krvi ili pljuvačke – prisutnosti specifičnih antitela u serumu i/ili pljuvački zaražene osobe (ova metoda nije dobra ukoliko se već uzimala terapija),
  • pregled stolice – dokazom bakterije (antigena HP) u stolici bolesnika.

Lečenje

Želudačni ulkus izazvan bakterijom H. pylori leči se preparatima koji uništavaju uzročnika, smanjuju kiselost želuca i oblažu želučanu sluzokožu zaštitnim slojem. H. pylori se uništava antibioticima, ali s obzirom na kiselu sredinu u kojoj bakterija živi treba uticati i na smanjenje lučenja kiseline.Na tržištu se nalaze dve grupe lekova za smanjivane želučane kiselosti:

• H2 – antagonisti (famotidin ranitidin, cimetidin)
• inhibitori protonske pumpe (omeprazol, pantoprazol, lansoprazol)

Terapija je kombinovana antibioticima, blokatorima lučenja kiseline i lekovima koji deluju zaštitno na sluzokožu. Trenutno je najpouzdanija tzv. trostruka terapija s dva antibiotika protiv H. pylori u kombinaciji s lekom koji blokira lučenje kiseline ili s protektivom (npr. azitromicin + amoksicilin + omeprazol). Tako se ublažuju simptomi čira, eliminiše njegov uzročnik i u više od 90% slučajeva sprečava ponovna pojava bolesti (recidiv). Provera dejstva lekova na H. pylori vrši se endoskopskim pregledom ili pregledom daha 4 nedelje nakon sprovedene terapije. Antacidi se koriste za uklanjanje simptoma oboljenja i kao pomoćna terapija. Ako ulkus nije uzrokovan bakterijom H. pylori nije potrebno uzimati antibiotike, već je dovoljno uzimati blokatore lučenja kiseline.

Komplikacije čira na želucu mogu biti krvarenje ili perforacija kada se obavezno se sprovode endoskopija ili hirurški zahvat.

Virusi influenzae

Virusi influenzae (tip A, B i C) su RNK virusi iz roda Orthomyxovirusa, familije Orthomyxoviridae, koji se razlikuju na osnovu nukloproteina na svojoj površini koji stalno podležu mutacijama, stvarajući na taj način nove antigene varijante virusa, na koje populacija nema antitela. Genom čini jednolančana, segmentalna RNK, imaju dvoslojni lipidni omotač sa dva tipa glikoproteinska nastavka. Mutiranjem virusa u nove serovarijante formiraju se uslovi za epidemijsko ili panepidemijsko širenje bolesti.

Epidemije se javljaju u intervalu od 2-3 godine, a pandemije u intervalu od 10-20 godina.

Put prenošenja  

Rezervoari virusa za influencu A su životinje i ljudi, a za influencu B isključivo čovek, te se ova bolest može preneti isključivo interhumano. Izvor infekcije je nazofaringealni sekret. Put širenja je kapljični, a ulazna vrata sluzokoža gornjeg respiratornog trakta. 

Patološki (medicinski) značaj

Grip (inluenca) je akutna, infektivna, veoma kontagiozna bolest uzrokovana virusima influence (tip A i B) u kojoj u početku dominiraju simptomi toksemije u vidu temperature, intezivne glavobolje, bolova u mišićima i zglobovima, anoreksije, povraćanja, dok se respiratorni simptomi kao što su kijavica, gušobolja, kašalj, javljaju kasnije.

Nakon inkubacije od 1-3 dana bolest započinje naglo visokom temperaturom, do 40 stepeni, koja se održava 3-5 dana. Temperaturu prati snažna glavobolja, naročito u čeonom predelu, pokreti očnih jabučica su bolni, bolesnik oseća bolove u mišićima, zglobovima, ima osećaj nemoći te se oseća „kao da je pretučen“. Apetit je smanjen do anoreksije i bolesnik povraća ili ima proliv. Tek drugog, trećeg dana javljaju se simptomi od strane respiratornog trakta u vidu kijavice, zapušenog nosa, konjunktivitisa, gušobolje, kašlja. Kašalj je u početku suv, ponekad promukao, praćen bolovima iza grudne kosti u vidu pečenja zbog traheitisa. Pri pregledu bolesnik je visoko febrilan, a zapaža se pletoričnost, podadutost u licu, upala konjunktiva, ždrela, tonzila. Kod nekomplikovanog gripa temperatura traje 3-5 dana i bolest se završava za 7-10 dana.

Virus Influenzae tip C ne izaziva oboljenja kod ljudi.

Dijagnoza

Izoluje se iz brisa guše i nazofarinegalnog sekreta. Kultiviše se na pilećem embrionu. Dokazuje se se serološkim metodama, ELISA, RIH, RVK, imunflorescencija.

Lečenje

Mirovanje i simptomatska terapija (antipiretici, antitusici, inhalacije, topli napici, vitamin C). Antibiotici se primenjuju u slučajevima bakterijske superinfekcije. Novi antivirusni lekovi, kao što je oseltamivir, su efikasni kod svih subtipova influence A i B.

Najbolja mera za prevenciju bolesti i kontrolu infekcije virusima je vakcinacija. Vakcinacija je indikovana kod starijih osoba, dece i odraslih sa hroničnim plućnim, kardiovaskularnim, bubrežnim, metaboličkim i malignim oboljenjima. Vakcina je kontraindikovana kod alergije na jaja.