Čeznemo za mirom, sigurnošću, ljubavlju, a bolan osećaj njihovog nedostatka pokušavamo da zatrpamo hranom.
Živimo u vremenu kada je vitkost imperativ, a istovremeno sve manje ljudi uspeva da dosegne ili održi taj cilj. Mnogi imaju već ustaljenu naviku da broje kalorije, ustežu se, s druge strane, obećavaju da „od sutra počinjem da jedem zdravo“. Sva ta nastojanja uglavnom padaju u vodu ako su motivisana isključivo promenom fizičkog izgleda. Niz istraživanja pokazuje da dijete nisu delotvorne u gubljenju suvišnih kilograma.
Naime, iako na kratke staze proizvedu uspeh, dugoročno uzrokuju dobijanje još više kilograma nego pre dijete. Ovaj začarani krug nastaje zbog zakona ravnoteže – ako smo sebi nešto dugo uskraćivali i na taj način se mučili, doći će vreme kada ćemo to poželeti da nadoknadimo. I upravo se tako kilogrami vraćaju – i dodatno gomilaju. Ustezanje kao rezultat ima potpuno otpuštanje kočnica. I taj proces se nastavlja u ciklusima, a industrija dijetalnih proizvoda na tome zarađuje veliki novac.
Ali u poslednjih desetak godina sve više se čuje glas naučnika i terapeuta koji upozoravaju da problem sa viškom kilograma nije samo fizički, da on seže mnogo dublje, u našu psihu, u način na koji se odnosimo prema sebi i svetu. Glad koju osećamo, zato, često nije fizička, ona je često emotivne prirode. Čeznemo za mirom, sigurnošću, osećajem smisla, ljubavi, a bolan osećaj njihovog nedostatka pokušavamo da zatrpamo hranom. Slasnim zalogajem uspevamo da stvorimo privid umirenja – ali samo nakratko. Nemir ponovno izranja.
Zato je prema terapeutima novog talasa zdravo mršavljenje zapravo rad na sebi i skrivenim uglovima našeg uma kao i zaboravljenim bolnim iskustvima koja su se utisnula u nas kao večna istina. Ta stara uverenja je potrebno revidirati. Taj put je ponekada vrlo mukotrpan – pun je stranputica i traje dugo – što je za one koji žele da izgube na težini do sledeće sezone kupaćih kostima neprihvatljivo.
Upravo je zato američka psihoterapeutkinja i autorka Džin Fejn izazvala veliku pažnju kada je napisala knjigu The Self-Compassion Diet (Dijeta saosećanja prema sebi). Podnaslov glasi: Korak po korak do gubljenja težine uz pomoć dobrote i ljubavi. Fejnova je, naime, na osnovu brojnih istraživanja i već razvijenih terapijskih metoda, shvatila da kilograme nije moguće trajno izgubiti čeličnom samodisciplinom, nego uz pomoć blagosti i razumevanja koje valja usmeriti prema sebi, i to u trenucima kada pokušavamo da shvatimo zašto se hranimo na određeni način, ali posebno u trenucima kada pogrešimo, preteramo sa hranom i na korak smo od toga da se zatrpamo nezdravom hranom kako bismo izbegli neprijatna osećanja.
Fejnova je shvatila da ljude koji su navikli na dijete organizovane oko tabela kada, u kojoj količini i zašto nešto smeju, odnosno ne smeju da jedu, plaši program u kome nema jasnih restrikcija. Iako u njenoj knjizi nema dopuštenih i zabranjenih grupa namirnica, kalorija i rasporeda obroka, ona ipak nudi razrađeni program ispunjen svakodnevnim praktičnim vežbama koje valja sprovoditi i zato njena „dijeta“ nudi jasan put kojim treba kročiti kao bismo ovladali svojom težinom. Umesto brojenja kalorija – ona traži praćenje misli; umesto vaganja namirnica – usmeravanje pažnje na ukuse, mirise i senzacije u telu; umesto rasporeda obroka – istraživanje osećaja gladi i vođenje dnevnika; umesto jutarnjeg merenja – vežbanje vizualizacija; umesto skretanja misli sa gladi – hipnozu…
Čini se kao obiman i čudan posao, ali Fejnova smatra kako ne postoji dijeta koja odgovara svima, pa tako ni istovetan pristup unutrašnjim zbivanjima neće proizvesti rezultate za sve. Zato u knjizi nudi nekoliko različitih pristupa, pa oni koji žele da ovladaju svojom težinom mogu da biraju prema svom unutrašnjem osećaju i da pristupe kombinovanju. Put prema zdravoj ishrani koja neguje telo i dušu, kaže ona, potpuno je individualan.Prvi pristup, po kome je nazvala i knjigu, je put saosećanja, tj. blagosti i dobrote prema sebi.
Aleksandra
Mikrobi 
Postavi komentar