Bakterija klostridijum dificile stvara toksine koji uništavaju epitelne ćelije creva zbog čega nastaje pseudomembranozni kolitis, potencijalno smrtonosno oboljenje.
Šta je klostridijum dificile
Klostridijum dificile je anaerobna (odgovara joj sredina bez kiseonika) sporogena, gram-pozitivna bakterija. Spada u rod Clostridium, koji sadrži stotinak vrsta bakterija, od kojih dvadesetak izaziva bolesti čoveka i životinja. Neke od tih bolesti su teške i mogu da budu smrtonosne: botulizam, tetanus, gasna gangrena. Ova bakterija može da bude normalni stanovnik crevne flore. Ima je mali broj odraslih osoba (1-4%) i veliki broj dece mlađe od godinu dana.
Dugotrajna upotreba antibiotika uništava mnoge crevne bakterije, a stvara uslove za razmnožavanje klostridijuma dificile. Pod posebnim rizikom da obole su starije osobe, osobe oslabljenog imuniteta, hronični bolesnici, bolesnici koji leže u bolnicama, korisnici staračkih domova i osobe koje koriste inhibitore protonske pumpe (lekove koji smanjuju lučenje želudačne kiseline).
Ova bakterija može dugo da preživi u obliku spore i da se u tom obliku prenosi sa bolesnika na bolesnika ili sa zdravstvenog radnika na bolesnika. Širenju bolesti znatno doprinose zdrave osobe koje izlučuju spore klostridijuma.
Simptomi
Bolest je javlja pojedinačno ili u vidu manjih bolničkih infekcija. Tok bolesti može da bude različit. Od kliconoša bez ikavih tegoba do teškog, ponekad smrtonosnog pseudomembranoznog kolitisa. Za bolest su tipične neformirane stolice (ne tečne). Može da se javi proliv sa ili bez krvi, grčeviti bolovi u stomaku i povišena temperatura. Bakterija stvara citotoksine i enterotoksine, oštećuje ćelije sluzokože creva dovodeći do teškog zapaljenja debelog creva. Bolesnici su dehidrirani, imaju elektrolitni poremećaj, toksični megakolon, šok i mentalni poremećaj. Kod teških hroničnih bolesnika i osoba jako oslabljenog imuniteta bolest može da dovede do smrti.
Dijagnoza i terapija
Dijagnoza se postavlja testom na C.difficile toksin u stolici. Lečenje se započinje nadoknadom tečnosti i elektrolita (infuzijama). Koriste se lekovi za smirivanje peristaltike creva, a u cilju uništenja klostridijuma metronidazol i vankomicin. Za uspostavljanje normalne crevne flore primenjuju se sojevi laktobacila. Kod malog broja bolesnika izlečenje se postiže uklanjanjem celog debelog creva (totalna kolektomija).
* Bolnički zvaničnici izrazili su zabrinutost zbog sve većeg broja ovih slučajeva, jer ovaj novi oblik bakterija može da proizvede 20 puta više toksina nego drugi oblici, a otporan je na mnoge antibiotike.
Klostridijum dificile je bakterija koja uzrokuje dijareju i neka druga teža stanja abdomena kao što je kolitis.
Ova bakterija je najčešći uzročnik zarazne dijareje kod hospitalizovanih pacijenata u industrijalizovanom svetu. Kada je ovih bakterija manje, C Dif dobija mogućnost rasta i počinje da proizvodi toksin koji izaziva infekciju.
Ova bakterija „stanovnik“ je fekalija. Problem nastaje kada osoba koja je dodirivala predmete ili površine zaražene fekalijama, dodirne usta ili sluz u ustima. Zaražena osoba može da prenese bakteriju kada neopranih ruku dira predmete oko sebe, pa se tako bakterija često nađe na toaletnim šoljama, nameštaju, ličnim predmetima ili bolničkoj opremi.
Aleksandra
Mikrobi 