Pet elemenata ispunjenog života

 

1. Pozitivne emocije. Kako bismo iskusili blagostanje, neophodne su nam pozitivne emocije u životu. Svaka pozitivna emocija poput zahvalnosti, zadovoljstva, smirenosti, uživanja, inspirisanosti, nade, radoznalosti i ljubavi spadaju u ovu kategoriju. Stoga je važno prepustiti se uživanju ovde i sada kako bismo bili u harmoniji sa sobom.
2. Predanost. Zaokupljenost određenom aktivnošću ili kako je još poznato Flow, je termin kojim se objašnjava potpuna uključenost i usmerenost na određeni zadatak, tako da nam se čini da je vreme stalo, izgubimo osećaj za sebe i u potpunosti smo prisutni u sadašnjem trenutku.
3. Pozitivni odnosi sa drugima. Kao ljudska bića mi sto istovremeno socijalno orijentisani i dobri međuljudski odnosi su ključni za naše blagostanje. Pokazalo se da su ljudi srećniji i zadovoljniji svojim životom ukoliko imaju u svom životu pozitivan odnos izgrađen sa drugima.
4. Svrha. Postojanje svrhe u onome što radimo znači da smo posvećeni nečem što je mnogo veće od nas samih. Bez obzira koliko velik poduhvat bio, ukoliko doprinosimo blagostanju drugih život će nam biti ispunjeniji.
5. Ostvarenje/Postignuće. Svako od nas teži da se usavrši u nečemu, bilo to razvijanje određene veštine ili ostvarenje određenog cilja. U tom smislu, ostvarenje je još jedna važan činilac koji doprinosi našoj sposobnosti da nam život zaista procveta.

Uradite danas nešto lepo za druge-doprinesite opštem blagostanju!

VORTEX

Svaka misao kojoj poklonimo paznju, fokusiramo se na nju,izaziva emocije, i pocinje da vibriramo u skladu sa tom mislju i osecanjem.Zakon privlacenja nam dodaje jos slicnih misli i osecaj se pojacava, energija se skuplja,postaje sve jaca.
Kad krenemo sa lepom mislju, zakon privlacenja nam donosi jos misli koje to podrzavaju,osecaj se pojacava, slika se upotpunjuje,konkretizuje,dobija na snazi.. emocija dobija na snazi.Vibracija se pojacava.Kad dovoljno nakupimo energije vezane za tu lepu misao, Zakon privlacenja reaguje,donosi u vas zivot ono sto je u skladu sa mislima i emocijama.Obavljeno je trazenje.Dobijamo materijalizaciju koja ce u nama pobuditi takav osecaj..

To isto vazi i za negativne misli,i negativan osecaj, koje izazivaju negativnu vibraciju.A to znaci da onda je to trazeno i to znaci da manifestacija sledi…jos vise u fizickoj realnosti takvih osecanja.

Sto vise dobrih misli to vise zakon privlacenja donosi jos dobrih misli i mi smo u pozitivnom vrtlogu misli i emocija.Taj pozitivni vrtlog pokazuje da smo u skladu sa zeljenim i mi taj sklad zovemo Vortex.Vorteks je maksimum pozitivne energije,sklad sa onim sto jesmo i sa onim sto zelimo.

Negativni vretlog donosi iskrivljenu sliku realnosti,stvaranje energije je na najmanjem mogucem nivou, toliko da ta negativnost pokazuje koliko je velika udaljenost od onoga sto se zeli i od onoga sto jeste.
Vortex je prirodno stanje sklada, energija stvaranja,energija kreiranja,inspiracije i dobrobiti.Vorteks je energija ljubavi i radosti.

Biti u Vorteksu znaci biti svestan lepote zivota .

KAKO DELUJE ZAKON PRIVLAČENJA

Pažljivo osmišljen, zakon privlačenja je tu da u potpunosti tranformiše vaš život. On deluje uvek, bez obzira na to da li smo toga svesni ili mu pridajemo važnost. Saznajte na koji način on utiče.
Svaki od ovih zakona je nezavistan, ali ipak deluju zajedno u harmoniji kako bi vam obezbedili harmoničan i plodonosan život. Ovi zakoni uvek deluju, mada mi toga uglavnom nismo svesni ili im ne pridajemo važnost. Ključ je u osvešćivanju njihovog delovanja i savladavanju njihovih pravila kako biste privukli i ostvarili život kakav želite.

Ovi zakoni se baziraju na principima koji postoje oduvek, o kojima govore najveći naučnici, pisci i brojni drugi uspešni ljudi kroz vekove.

Bob Proktor proučava Zakon privlačenja preko 40 godina i svaki zakon je pažljivo isplaniran i osmišljen kako biste transformisali svoj život. Ovo nije magična pilula koju ćete popiti da vam bude bolje. Na ovim zakonima treba da radite, da budete uključeni i da im se posvetite. Ali rezultati ne izostaju…

Zakon razmišljanja

Misterija je samo drugo ime za neznanje. Sve stvari su misteriozne kada ih ne razumemo. Ali kada ih shvatimo, više nisu misteriozne. Napredak osobe u velikoj meri je određen ako vladate nad sopstvenim mentalnim stanjem, jer je um vladajuća sila u životu. Sve počinje u umu. Ne treba da brinete o promeni onoga što je oko vas. Sve u vašem životu će početi da se menja kada preuzmete moć nad svojim umom.

Naučnici su dokazali da naše misli putuju 930.000 puta brže od našeg glasa. Nijedna druga sila na svetu nije brža i jača od snage misli. Misli koje mislite proizvode događaje u vašem životu. Vaše telo je skup magnetske energije. Naše akcije daju reakcije, da bismo promenili reakciju – moramo da promenimo akciju. Misli koje stalno mislite određuju ono što će se dogoditi u vašem životu.

Mudrost Univerzuma

U životu prolazimo kroz vrlo jednostavne procese – siromaštvo i obilje nisu suprotne sile, to su dve strane istog novčića. Postoji samo jedna moć koja se koristi na pogrešan ili pravilan način. Ne možemo da razmišljamo o obilju, a onda da brinemo o siromaštvu.

Ako želite da promenite rezultate u svom životu, posvetite pažnju svom umu, svojim mislima. Jedini kutak Univerzuma koji možemo da poboljšamo je onaj u nama. To je sve.

Sve ono što se dešava oko nas je odraz onoga što je u nama. Vi birate svoje misli, a one kreiraju vaš život. Postoji zakon razmišljanja – ne sumnjajte u to.

Zakon ponude

Sve znanje koje postoji, koje je oduvek postojalo i koje će postojati je 100 odsto prisutno na svim mestima na planeti u isto vreme i dostupno je svima. Neko će reći da se pametniji nečemu dosete. Ali biti pametan nije odgovor. Biti efikasan je odgovor. Treba da shvatimo da sve znanje i umeće dolazi iz jednog beskonačnog Izvora ponude. Ništa se ne uništava niti stvara. Mi živimo u svetu stalne evolucije i promene. Mi doslovno živimo u okeanu pokreta, stvaramo slike u umu i kontrolišemo vibracije svog tela, koje deluju kao sila privlačenja.

Ako mislite na nedostatak, ograničenja, onda ćete to i privući. Univerzum vam može dati samo ono što ste mu poručili. A šta ste mu vi poručili zakonom razmišljanja? Ne postoje ograničenja niti nedostaci. Ono o čemu mislite to i privlačite. A privlačite iz jednog jedinog beskonačnog Izvora ponude.

Pozitivne vizualizacije
Zakon privlačenja

Mnoge osobe privlače ono što ne žele, umesto onoga što žele. Sve što dođe u vaš život – vi ste ga privukli. Sada ćete reći: „Ako imam kijavicu, da li to znači da sam razmišljala o kijavici i privukla je?“ Ne, to ne znači to. Ali to znači da ste sebe doveli do konfuzne vibracije, koja je oslabila vaš organizam i time ste se lakše razboleli.

Mnogo godina sam se mučio sa novcem i dozvoljavao sam da moje okruženje i spoljni činioci upravljaju mojim mislima. Nisam imao novca, bio sam u dugovima, razmišljao sam samo o dugovima i privlačio još dugova.

Ako vam je cilj da izađete iz dugova, morate da počnete da vidite (u umu) to što želite. Ako vam je hladno, ne mislite na hladnoću, već na toplotu kako biste se zagrejali. Tako i u životu – vizualizujte pozitivno. Onoga trenutka kada imate ideju u umu – ostvarili ste je intelektom, one sekunde kada ste je prihvatili – ostvarili ste je emotivno. Samo je pitanje vremena kada će se materijalizovati i kada ćete je ostvariti fizički.

Zakon primanja

Što više dajete, to više primate. Davanje je prvi osnovni zakon života, prvi zakon kreacije. Dokle god primanje dominira našim umom, on je paralizovan, ograničen u delovanju u saglasnosti sa osnovnim zakonom kreacije.

Moj mentor, veliki čovek stasom i razumevanjem, Leland Val Van de Wall, naučio me je nečemu veoma vrednom u samom početku mog posla: „Bob, moraš da daješ dobrovoljno i primaš ljubazno.“ Čitav Univerzum se zasniva na zakonu cirkulacije, razmene energije. Pre nešto što primite, morate da stvorite prostor za dobro koje želite, a da biste to uradili – morate nešto da date, da otpustite, da se nečega oslobodite.

Snaga energije

Kako aktivirate ideje u umu i oslobađate neku energiju, mozak će primiti jednaku količinu energije koju ste otpustili.

Ako ste poslali negativnu misao, mozak će primiti jednaku količinu negativne energije. I obrnuto. Morate da budete opušteni i potpuno relaksirani. Budite otvoreni za dobro koje želite u životu. Ako želite da primite dobro – morate da date dobro. Ne možete odvojiti davanje i primanje.

Dajte ono što imate – vreme, energiju, novac, lojanost, ljubav – dajte što više da biste što više primili.
Zakon napretka

Ono čemu poklanjate pažnju – raste. Ako želite da bilo šta u vašem životu raste, napreduje, morate da ga hvalite. Šta to znači? Što ste zahvalniji za ono što primate, to ćete više dobiti. Hvala i zahvalnost imaju isti koren. Treba da hvalite obilje, rezultate, uspeh…

Da li vam se desilo da neko kritikuje ono što ste uradili i u šta ste uložili mnogo truda? Zar niste tada poželeli da se sklupčate i odustanete od svega? Takva interesovanja suzbijaju vašu želju da budete bolji, da radite bolje. Kada vas neko hvali, imate osećaj da se širite, želite da budete bolji, da uradite savršeno. Povećava vam se interesovanje zbog zadovoljstva i kako unosite sreću u svoj posao i sve oko sebe, tako sve više napredujete.

Ostale zakone možete pronaći u knjizi Boba Proktora „11 zaboravljenih zakona“. Vi možete da kontrolišete vaše razmišljanje, vaša osećanja i vaša dela, i zato vi možete da kontrolišete rezultate koje dobijate! Niko ne zna za šta je jedan čovek sposoban. Svi imaju sposobnost da se menjaju i postanu produktivniji i kreativniji u svom poslovnom i privatnom životu. Vi ste ključ uspeha.

http://www.youtube.com/watch?v=HZYvbkeo0qI

 

Meditacija umesto dijete

Čeznemo za mirom, sigurnošću, ljubavlju, a bolan osećaj njihovog nedostatka pokušavamo da zatrpamo hranom.

Živimo u vremenu kada je vitkost imperativ, a istovremeno sve manje ljudi uspeva da dosegne ili održi taj cilj. Mnogi imaju već ustaljenu naviku da broje kalorije, ustežu se, s druge strane, obećavaju da „od sutra počinjem da jedem zdravo“. Sva ta nastojanja uglavnom padaju u vodu ako su motivisana isključivo promenom fizičkog izgleda. Niz istraživanja pokazuje da dijete nisu delotvorne u gubljenju suvišnih kilograma.

Naime, iako na kratke staze proizvedu uspeh, dugoročno uzrokuju dobijanje još više kilograma nego pre dijete. Ovaj začarani krug nastaje zbog zakona ravnoteže – ako smo sebi nešto dugo uskraćivali i na taj način se mučili, doći će vreme kada ćemo to poželeti da nadoknadimo. I upravo se tako kilogrami vraćaju – i dodatno gomilaju. Ustezanje kao rezultat ima potpuno otpuštanje kočnica. I taj proces se nastavlja u ciklusima, a industrija dijetalnih proizvoda na tome zarađuje veliki novac.

Ali u poslednjih desetak godina sve više se čuje glas naučnika i terapeuta koji upozoravaju da problem sa viškom kilograma nije samo fizički, da on seže mnogo dublje, u našu psihu, u način na koji se odnosimo prema sebi i svetu. Glad koju osećamo, zato, često nije fizička, ona je često emotivne prirode. Čeznemo za mirom, sigurnošću, osećajem smisla, ljubavi, a bolan osećaj njihovog nedostatka pokušavamo da zatrpamo hranom. Slasnim zalogajem uspevamo da stvorimo privid umirenja – ali samo nakratko. Nemir ponovno izranja.

Zato je prema terapeutima novog talasa zdravo mršavljenje zapravo rad na sebi i skrivenim uglovima našeg uma kao i zaboravljenim bolnim iskustvima koja su se utisnula u nas kao večna istina. Ta stara uverenja je potrebno revidirati. Taj put je ponekada vrlo mukotrpan – pun je stranputica i traje dugo – što je za one koji žele da izgube na težini do sledeće sezone kupaćih kostima neprihvatljivo.

Upravo je zato američka psihoterapeutkinja i autorka Džin Fejn izazvala veliku pažnju kada je napisala knjigu The Self-Compassion Diet (Dijeta saosećanja prema sebi). Podnaslov glasi: Korak po korak do gubljenja težine uz pomoć dobrote i ljubavi. Fejnova je, naime, na osnovu brojnih istraživanja i već razvijenih terapijskih metoda, shvatila da kilograme nije moguće trajno izgubiti čeličnom samodisciplinom, nego uz pomoć blagosti i razumevanja koje valja usmeriti prema sebi, i to u trenucima kada pokušavamo da shvatimo zašto se hranimo na određeni način, ali posebno u trenucima kada pogrešimo, preteramo sa hranom i na korak smo od toga da se zatrpamo nezdravom hranom kako bismo izbegli neprijatna osećanja.

Fejnova je shvatila da ljude koji su navikli na dijete organizovane oko tabela kada, u kojoj količini i zašto nešto smeju, odnosno ne smeju da jedu, plaši program u kome nema jasnih restrikcija. Iako u njenoj knjizi nema dopuštenih i zabranjenih grupa namirnica, kalorija i rasporeda obroka, ona ipak nudi razrađeni program ispunjen svakodnevnim praktičnim vežbama koje valja sprovoditi i zato njena „dijeta“ nudi jasan put kojim treba kročiti kao bismo ovladali svojom težinom. Umesto brojenja kalorija – ona traži praćenje misli; umesto vaganja namirnica – usmeravanje pažnje na ukuse, mirise i senzacije u telu; umesto rasporeda obroka – istraživanje osećaja gladi i vođenje dnevnika; umesto jutarnjeg merenja – vežbanje vizualizacija; umesto skretanja misli sa gladi – hipnozu…

Čini se kao obiman i čudan posao, ali Fejnova smatra kako ne postoji dijeta koja odgovara svima, pa tako ni istovetan pristup unutrašnjim zbivanjima neće proizvesti rezultate za sve. Zato u knjizi nudi nekoliko različitih pristupa, pa oni koji žele da ovladaju svojom težinom mogu da biraju prema svom unutrašnjem osećaju i da pristupe kombinovanju. Put prema zdravoj ishrani koja neguje telo i dušu, kaže ona, potpuno je individualan.Prvi pristup, po kome je nazvala i knjigu, je put saosećanja, tj. blagosti i dobrote prema sebi.

Moć je u nama

Svaki put kada imamo svoj stav, svaki put kada damo sebi dozvolu da smo važni i da se naš glas računa, bićemo za korak bliže onome što se zove naša lična sreća.

Izazovi na koje nailazimo primoravaju nas da donosimo razne odluke. Za neke od odluka verujemo da su veoma značajne i doživljavamo ih kao važne i značajne prekretnice koja mogu u velikoj meri odrediti tok našeg daljeg života. Sa druge strane, neke odluke smatramo svakodnevnim, manje važnim i verujemo da nećemo mnogo pogrešiti za koju god opciju da se opredelimo. Nekome je veoma jednostavno da sagleda određenu situaciju i da samostalno odluči šta je za njega u tom trenutku najbolje.

Neko se dugo premišlja, vaga, sagledava sve aspekte ponuđenog, odmerava za i protiv, pravi kalkulacije i kombinuje, i na kraju donosi odluku u skladu sa onim što misli da je najbolje za njega. Neko na život gleda kao na borbu punu teških i važnih zadataka i plaši se da ne izneveri tuđa očekivanja ili je u strahu da ga drugi ne shvate pogrešno pa su i odluke koje donosi najčešće u skladu sa onim što misli da drugi od njega očekuju.

Ima onih koji nikako ne vole da se suočavaju sa odgovornošću i danima ne silaze sa telefona pokušavajuci da od prijatelja, poznanika ili familije dobiju odgovor na pitanje „Šta bi ti uradio na mom mestu?“ Bilo kako bilo, na kraju se ipak neka odluka donese. Na koji način vi donosite odluke? Da li prepoznajete sebe u nekoj od ovih situacija? Koliko ste dobri u tom procesu ili je možda bolje pitanje koliko ste komotni u procesu odlučivanja? Šta za vas znači „odlučiti“? Da li vam je u detinjstvu bilo dozvoljavano da odlučujete ili su to uvek drugi činili u vaše ime? Na koga sebi ličite danas kada donosite odluke, da li ste sličniji modelu koji je postavio vaš otac ili ste nalik majci koja možda nije imala pravo glasa?

Kao i u svakom drugom procesu rada na sebi i preispitivanju raznih slojeva uslovljavanja kroz koje prolazimo, isto tako je za nas danas važno da prepoznamo šta je ono što nas vodi kada se nalazimo u situaciji da donesemo neku odluku. Ukoliko smo najčešće slušali: „Ti da ćutiš, niko te ništa nije pitao“ ili „Ti imaš da ćutiš i da slušaš“ ili možda „Ma nemoj, ti kao znaš nešto o tome“ i „Ne mešaj se u to, to nisu tvoja posla“, „Nisi sposobna ni za šta, sve što uradiš – uradiš pogrešno“ sigurno da nećemo moći da se osecamo narocito moćno, sposobno i slobodno da govorimo u svoje ime a narocito nećemo biti komotni u biranju onoga što po srcu osećamo da nam je potrebno i da bi nas usrećilo.

Clostridium difficile

Bakterija klostridijum dificile stvara toksine koji uništavaju epitelne ćelije creva zbog čega nastaje pseudomembranozni kolitis, potencijalno smrtonosno oboljenje.

Šta je klostridijum dificile

Klostridijum dificile je anaerobna (odgovara joj sredina bez kiseonika) sporogena, gram-pozitivna bakterija. Spada u rod Clostridium, koji sadrži stotinak vrsta bakterija, od kojih dvadesetak izaziva bolesti čoveka i životinja. Neke od tih bolesti su teške i mogu da budu smrtonosne: botulizam, tetanus, gasna gangrena. Ova bakterija može da bude normalni stanovnik crevne flore. Ima je mali broj odraslih osoba (1-4%) i veliki broj dece mlađe od godinu dana.

Dugotrajna upotreba antibiotika uništava mnoge crevne bakterije, a stvara uslove za razmnožavanje klostridijuma dificile. Pod posebnim rizikom da obole su starije osobe, osobe oslabljenog imuniteta, hronični bolesnici, bolesnici koji leže u bolnicama, korisnici staračkih domova i osobe koje koriste inhibitore protonske pumpe (lekove koji smanjuju lučenje želudačne kiseline).

Ova bakterija može dugo da preživi u obliku spore i da se u tom obliku prenosi sa bolesnika na bolesnika ili sa zdravstvenog radnika na bolesnika. Širenju bolesti znatno doprinose zdrave osobe koje izlučuju spore klostridijuma.

Simptomi

Bolest je javlja pojedinačno ili u vidu manjih bolničkih infekcija. Tok bolesti može da bude različit. Od kliconoša bez ikavih tegoba do teškog, ponekad smrtonosnog pseudomembranoznog kolitisa. Za bolest su tipične neformirane stolice (ne tečne). Može da se javi proliv sa ili bez krvi, grčeviti bolovi u stomaku i povišena temperatura. Bakterija stvara citotoksine i enterotoksine, oštećuje ćelije sluzokože creva dovodeći do teškog zapaljenja debelog creva. Bolesnici su dehidrirani, imaju elektrolitni poremećaj, toksični megakolon, šok i mentalni poremećaj. Kod teških hroničnih bolesnika i osoba jako oslabljenog imuniteta bolest može da dovede do smrti.

Dijagnoza i terapija

Dijagnoza se postavlja testom na C.difficile toksin u stolici. Lečenje se započinje nadoknadom tečnosti i elektrolita (infuzijama). Koriste se lekovi za smirivanje peristaltike creva, a u cilju uništenja klostridijuma metronidazol i vankomicin. Za uspostavljanje normalne crevne flore primenjuju se sojevi laktobacila. Kod malog broja bolesnika izlečenje se postiže uklanjanjem celog debelog creva (totalna kolektomija).

* Bolnički zvaničnici izrazili su zabrinutost zbog sve većeg broja ovih slučajeva, jer ovaj novi oblik bakterija može da proizvede 20 puta više toksina nego drugi oblici, a otporan je na mnoge antibiotike.
Klostridijum dificile je bakterija koja uzrokuje dijareju i neka druga teža stanja abdomena kao što je kolitis.

Ova bakterija je najčešći uzročnik zarazne dijareje kod hospitalizovanih pacijenata u industrijalizovanom svetu. Kada je ovih bakterija manje, C Dif dobija mogućnost rasta i počinje da proizvodi toksin koji izaziva infekciju.

Ova bakterija „stanovnik“ je fekalija. Problem nastaje kada osoba koja je dodirivala predmete ili površine zaražene fekalijama, dodirne usta ili sluz u ustima. Zaražena osoba može da prenese bakteriju kada neopranih ruku dira predmete oko sebe, pa se tako bakterija često nađe na toaletnim šoljama, nameštaju, ličnim predmetima ili bolničkoj opremi.

Serotonin i endorfin

Kada ih imate dovoljno, nema razloga da se ne osećate sjajno.

Ako ih je, pak, premalo, organizam šalje negativne signale, poput bezvoljnosti,

nesanice, čestih glavobolja… Ipak, mnoga istraživanja na temu serotonina i endorfina, prouzrokovala su bezbroj zabluda kada je u pitanju njihov uticaj na ponašanje, razmišljanje, raspoloženje. Neka su toliko površno izvedena da ih pojedini bukvalno tumače, pa tako izgleda da od ova dva sastojka najviše zavisi koliko ćemo biti zadovoljni sami sobom. Popularno ih zovu i “hormonima sreće”, terminom koji je uobičajen, ali nije tačan. O tome da li je naša sreća “u njihovim moćima”, kako i koliko zaista utiču na nas i zbog čega su neophodni, razgovarali smo sa psihijatrom i psihoterapetuom dr Aleksandrom Bubera.

– Serotonin i endorfin su supstance koje nazivamo neurotransmiteri, nastaju u nervnoj ćeliji, prenose informacije od jedne do druge nervne ćelije i odmah deluju. Dok hormone luči neka od žlezda, i oni imaju efekte na neke udaljene organe i metabolizam. Serotonin ima razne funkcije – ubrzava motorne funkcije, reguliše krvotok u mozgu, utiče na regulaciju telesne temperature, ima analgetičko dejstvo, utiče na apetit (odnosno smanjuje ga), ukoliko ga ima previše smanjuje seksualnu želju ili onemogućava erekciju kod muškarca. Njegov uticaj na raspoloženje najčešće se povezuje sa depresijom. Ukoliko postoji smanjeno stvaranje serotonina u nervnom sistemu, dolazi do poremećaja raspoloženja u vidu depresije, a veoma je česta i anksioznost. U praksi se pokazalo da deperesija zavisi od mnogo faktora, i da nije serotonin jedini krivac za njeno nastajanje. Ali, činjenica je da se depresija i anksioznost leče grupom lekova koji povećavaju nivo serotonina u mozgu.

A kako deluje endorfin?

– Njegov efekat sličan je dejstvu opijata – morfijuma, opijuma, heroina. Endorfin se stvara u situacijama koje su stresne, bolne ili jako prijatne. Na primer, ako pojedete čili papričicu stvoriće se velika količina endorfina koja ublažava ljutinu koju osećamo, što više papričice to više i endorfina. Veoma je jak, postoji podatak da je od 50 do 100 puta jači od opijuma. On smanjuje bol, izaziva prijatnost (koju na primer osećamo dok jedemo čokoladu), ali ima i euforičan efekat. Imala sam priliku, na primer, da razgovaram sa osobama koje su bile i teško povređene u ratu, koje su mi rekle da kada im je bila pogođena ruka ili noga, ili su imali otvoren prelom, nisu ništa primetili, niti ih je nešto zabolelo, dok se nisu sklonili od opasnosti. Upravo endorfin daje snagu i energiju da pobegnete i kada ste teže fizički povređeni i zbog toga je važan za preživljavanje u ekstremnim situacijama.

Od čega zavisi nivo serotonina u organizmu, da li ga možemo povećati i kako?

– Na stvaranje serotonina utiče više faktora. Važna je genetika, zato što za sintezu bilo kojih supsatnci u organizmu uvek je odgovorno ćelijsko jezgro koje ima DNK, a nosilac nasleđa je vrlo različit kod svakog od nas. Prema tome mogu da se stvaraju različite količine serotonina i različite varijante i količine receptora (koji su mnogo bitniji od samih neurotransmitera, jer jedan neurotransmiter se može vezati na više podvrsta receptora, a kakav će biti njegov efekat zavisi od toga na kojem receptoru je serotonin vezan). Nivo serotonina zavisi i od toga da li hranom unosimo aminokiselinu triptofan, koja utiče na njegovo stvaranje. Ovu aminokiselinu organizam ne može sam da sintetiše i mora se unositi hranom. Najviše je ima u ćuretini, integralnim žitaricama, mleku, kikirikiju, semenu suncokreta, sojinom mleku, grašku, ribi, jajima i bananama. Takođe je važno i da konzumiramo namirnice bogate vitaminima B grupe i složenim ugljenim hidratima, kojima je potrebno vreme
da se razlože i apsorbuju i zato imaju bolji i trajniji efekat od slatkiša, koji trenutno dovode do skoka serotonina i brzo potroše u organizmu. Najbolji efekat dobićete kombinacijom složenih ugljenih hidrata i belančevina. Na količnu serotonina značajno utiču i mentalne aktivnosti, na kojima se zasniva psihoterapija. Ukoliko ponavljate neke mentalne aktivnosti određeni neurotransmiteri će više da se stvaraju, dok će drugima nivo opadati. A manjak ili višak nekog neurotransmitera utiče na ponašanje, razmišljanje, osećanje. Kao što i ponašanje, razmišljanje i osećanja utiču na nivo neurotransmitera. Na primer, u jednom eksperimentu naloženo je učesnicima da pričaju o veselim temama, ali da, pri tom, budu tužni. Niko od ispitanika nije uspeo da uradi eksperiment, zato što mimika lica povlači određeni emocionalni ton i određeno razmišljanje. Tako da kada razmišljamo o nečem tužnom ili lepom, to povlači emociju, odnosno ponašanje.

A kako se stvara endorfin?

– Ovaj sastojak se ne luči konstanto kao serotonin, nego samo u pojedinim situacijama, kada smo pod velikim stresom, osećamo bol, opasnost ili nešto jako lepo. Endorfin ima takozvani SOS efekat, stvara se po potrebi. Da bismo imali povišen endorfin trebalo bi stalno da radimo nešto jako prijatno ili jako neprijatno. Tako da on nije povezan sa globalnim osećajem zadovoljstva, dok serotonin jeste. Ali, ako neko stalno ponavlja neke aktivnosti koje konstantno utiču na stvaranje endorfina, kao što je preterano vežbanje, onda mogu postati zavisni od tog osećanja prijatnosti. Da bi se endorfin stvarao, intezitet vežbanja mora stalno da se povećava do granice bola i izdržljivosti. Zato se dešava da neko može da vežba i po 12 sati.

Da li osobe koje u jutarnjim satima imaju potrebu za slatkišima imaju nedostatak serotonina?

– Nedostatak serotonina može da izazove osećaj neprijatnosti iz koje nastaje žudnja za slatkišima, ali ona može biti izazvana i drugim faktorima (na primer gladovanjem, nivoima insulina…). Pre svega, ovde je važno naglasiti da je, za prijatnost koju osećamo dok jedemo, na primer, čokoladu, zadužen endorfin, i upravo nam on trenutno pričinjava zadovoljstvo, iako se povećava i stvaranje serotonina, ali to nema takav trenutan efekat osećanja zadovoljstva, već deluje na malo „duže staze“.

Šta je za nivo serotonina značajnije, genetika, hrana ili mentalne aktivnosti?

– Teško da ćete biti zadovoljniji ako promenite samo način ishrane, ali ako promenite ponašanje, razmišljanje i osećanje, onda možete postati zadovoljniji sobom. Što se tiče genetike, istina je da svi imamo određeni genetski potencijal, ali u kakvu ćemo se ličnost razviti najviše zavisi od toga kako smo vaspitavani ili kakve smo poruke dobijali od roditelja. Tako, na primer, kada čovek ima neki problem, mi kao psihoterapeuti možemo da pomognemo osobi da se seti tih roditeljskih poruka, zaključaka i odluka koje je na osnovu njih doneo, a koje mogu biti negativne ili destruktivne. Najbolje od svega jeste to što možemo osobi da pomognemo da ih se seti, da uvidi koliko su one bile disfunkcionalne, da ih promeni i na osnovu njih donese nove, zdrave odluke. Ovo je mnogo povoljnija situacija, jer je podložna revidiranju i promeni, za razliku od genetike koja je nepromenljiva.

Ima li razlike u količini serotonina kod muškaraca, odnosno žena?

– Kod muškaraca se serotonin stvara čak i do 52 odsto više, pa se pretpostavlja da su žene zbog toge podložnije depresiji. Ali, za ovo postoji psihološko objašnjenje: naime postoje određene emocije koje su poželjne i nepoželjne kod muškaraca i kod žena. Pa tako je muškarcima dozvoljeno da budu ljuti, besni, gnevni, agresivni, dok je ženama sve ovo “zabranjeno”, ali je zato normalno da budu plačne, tužne, nesrećne, jadne… što muškarcima, nije dozvoljeno. A već smo rekli da emocije utiču na nivo serotonina, stoga je moguće da je to razlog zbog čega jači pol ima više ove supstance. Oni su agresivniji, više sebe podržavaju, samouvereniji su… a žene su naučene da budu pasivne i kada imaju neki problem. Inače, serotonin i endorfin stvaraju se u odgovarajućim količinama za funciju koju imaju u datom trenutku. Sav višak se razgrađuje i vraća u neuron koji ga je proizveo i tamo “čeka novi zadatak”.

TERAPIJA SVETLOM

Ukoliko nemate dovoljno seratonina, onda se smanjuje i nivo melatonina u organizmu, što može da poremeti ciklus spavanja, koji je kod depresije uvek narušen, kaže dr Bubera.

Interesantno je i da se neke vrste depresije leče jakim svetlom, koje takođe utiče na nivo serotonina i melatonina. Ovo su takozvane „sezonske depresije“ i javljaju se u delu godine kada ima manje svetla.

izvor: novosti.rs

Vitamin C – najmoćniji antioksidans i borac za naše najbolje zdravlje

Vitamin C pomaže telu u održavanju zdravog tkiva i jakog imuniteta, te pomaže u apsorpciji gvožđa. Vitamin C se smatra moćnim saveznikom ako pokušavate izbeći ili izlečiti prehladu ili druge bolesti.Glavnu ulogu u odbrambenim snagama organizma, vitamin C je zaslužio, pre svega, svojim antioksidativnim delovanjem. Iako ga se svi uglavnom setimo u jesen ili zimu, kada su prehlade i grip česta pojava, titula ‘kralja prevencije’ zaslužena je i zahvaljujući nešto manje poznatim, ali jednako važnim dejstvima.

Protiv lošeg holesterola

Vitamin C je uspešno sprečava oksidaciju LDL – lošeg holesterola. Neophodan je za nastanak kolagena koji ima funkciju učvršćivanja mišića i krvnih sudova. Poznato je da vitam C olakšava zarastanje rana i, kao prirodni antihistaminik, ublažava alergijske reakcije. Isto tako, kako se starenjem smanjuje količina vitamina C u oku, može doći do stvaranja sive mrene tj. katarakte, pa se preporučuje uzimanje vitamina C.

Nedostatak vitamina C

Nedostatak vitamina C može uzrokovati brojne zdravstvene probleme, a među najčešćim simptomima spadaju gubitak težine, umor, upaljene desni koje znaju krvariti, rane kojima treba dugo da zarastu, prehlada za prehladom i sl. Tu se ubrajaju i učestale infekcije urinarnog trakta. Reč je o čestoj, bolnoj i, u većini slučajeva, lako izlečivoj pojavi. Međutim, važno je prepoznati simptome na vreme i uhvatiti se u koštac s njima u ranoj fazi, pre no što bakterije stignu do bubrega. Takođe je ustanovljeno kako su osobe čija ishrana sadrži veću količinu vitamina C tri puta zaštićenije od razvijanja artritisa u odnosu na osobe koje ne konzumiraju dovoljno ovog vitamina.

Najmoćniji antioksidans

Štiti ćelije od promena izazvanih delovanjem kiseonika i pomaže u apsorpciji gvožđa – u namirnicama je gvožđe prisutno u trovalentnom obliku koji se teško apsorbuje. Vitamin C pomaže da gvožđe postane bivalentno čime ga organizam lakše koristi. Njegova snaga je i u tome što ubrzava oporavak nakon velikih napora – što je izrazito bitno za sportiste.

Preporučena dnevna doza

Kada se prehladite, uzimanje vitamina C može i za četvrtinu skratiti vreme bolesti. Prema najnovijim preporukama Instituta za medicinu američke Akademije nauka (Food and Nutrition Board of the National Academy of Science) preporučena dnevna količina (RDA) za muškarce iznosi 90 mg, a za žene 75 mg. Kod pušača je ta dnevna doza povećana za dodatnih 35 mg. Maksimalna dnevna doza po ovoj preporuci je 2000 mg.

Najbolji izvori

Budući da je nemoguće stvoriti veću zalihu ovog važnog nutrijenta, vrlo je važno svakodnevno ga uzimati u dovoljnoj količini. Birajte paprike, pomorandže, ananas, limun i grejp, jagode, borovnice, papaju, brokule, zelje, kelj, kivi i peršun. Treba imati na umu kako termička obrada namirnica uništava sav vitamin C, stoga pripazite na način pripreme.

Ipak nestabilan vitamin

Kako je vitamin C jedan od najnestabilnijih vitamina, veoma lako se gubi i to naočigled nevažnim postupcima kao što su predugo pranje, rezanje na male komade, čuvanje u vodi nakon ljuštenja itd. Topiv je i u vodi i tako dodatno gubi kuvanjem voća ili povrća u velikoj količini vode. Zato se i preporučuje kuvanje na pari, te konzumacija odmah nakon pripreme. Sadržaj vitamina C u pojedinačnim namirnicama može varirati u zavisnosti od uslova uzgoja i stepenu zrelosti, kao i od načina pripreme.

Zimska depresija

Depresija i melanhonija su česte pojave tokom zimskog perioda. Ukoliko primetite da ste više umorni i depresivniji nego u letnjim mesecima, postoji mogućnost da patite od sezonskog afektivnog poremećaja.

Čak 10-20% svetske populacije pati od ovog poremećaja, a velik broj ljudi oseća manjak energije i volje za rad tokom zime. Uzrok je najčešće manjak svetlosti, što uzrokuje hormonalne promene. Kada epifiza (endokrina žlezda) smatra da je mrak, ona oslobađa hormon melatonin, koji ima uspavljujuće dejstvo.

Postoje mnogi znakovi sezonskog afektivnog poremećaja:

• promene u apetitu, žudnja za slatkišima,
• gojenje,
• promene u navikama spavanja,
• izbegavanje društvenih situacija,
• smanjena sposobnost koncentracije,
• razdražljivost,
• smanjen nivo energije.

Saveti za dobro raspoloženje tokom zimskih dana

Izađite napolje

Potrudite se da provodite više vremena napolju. Svež vazduh i malo dnevne svetlosti, a svež i hladan vazduh će vas razbuditi i povećati nivo energije.

Imajte što više svetlosti u vašem domu

Koristite lampe kako bi svetlost bila što intenzivnija. Takođe možete koristiti svećice obogaćene citrusnim mirisima. One će vaš dom osvijetliti, dati mu poseban ugođaj i širiti mirise citrusa koji potiču dobro raspoloženje.

Nemojte nositi naočare za sunce

Nošenje naočara za sunce tokom zime će podstaći epifizu da oslobađa melatonin. Uobičajno je da nosimo naočare kada je sunce jače, ali treba imati na umu da je sunčeva energija najbolji lek za loše raspoloženje.

Promenite ishranu

Rizik od sezonskog afektivnog poremećaja se povećava ukoliko vam nedostaje bilo koja važna supstanca u organizmu. Važno je da ishrana bude uravnotežena i raznolika. Na taj način ćete pomoći telu da se odbrani od prehlade i gripa, a takođe ćete smanjiti rizik od nastanka sezonskog afektivnog poremećaja.  Potrebno je da vaša ishrana sadrži dosta voća i povrća, a najbolje je da ga konzumirate sirovog. Pijte dosta čajeva, sveže sokove (ne gazirane), grickajte mahunaste plodove i semenke.

Koristite suplemente

Sunce je poznato kao najbolji izvor vitamina D, što znači da se zimi moramo pomoći uzimanjem suplemenata.Vitamin B je zaslužan za dobro raspoloženje i olakšava borbu protiv stresa. Nedostatak vitamina B uzrokuje emocionalnu nestabilnost i smanjuje efikasnost raznih telesnih procesa. Stručnjaci preporučuju 50mg vitamina B dnevno.

Selen, magnezijum i gvožđe su minerali koji su važni u smanjenju rizika od nastanka depresije, anksioznosti i čestih promena raspoloženja. Ukoliko se ne hranite zdravo, posetite lekara i potražite savet oko uzimanja suplemenata kako bi ste nadoknadili potrebne supstance.

Helicobacter pylori

Helicobacter pylori (HP) je veoma sitan, u obliku zapete izrazito pokretan i Gram negativan bacil. Helicobacter pylori je spiralna bakterija koja je nađena na sluznici želuca. Jedina je bakterija koja može preživeti u izrazito kiselom želudačnom sadržaju, sa vrlo malo kiseonika, pri temperaturi od 37 C. Osim na želudačanoj sluznici, otkriven je i na ranicama na sluznici usne šupljine, u zubnim naslagama, u pljuvački, a dokazan je i u stolici.H. pylori infekcija praćena je humoralnim i ćelijskim imunskim odgovorom. Međutim, organizam domaćina ne uspeva da eliminiše ovaj mikroorganizam. Jednom nastala H. pylori infekcija, ukoliko se ne leči, perzistira decenijama, verovatno i celog života. Karakteristično je da kod većine inficiranih ne dolazi do pojave simptoma oboljenja, dok se kod malog broja razvija simptomatski gastritis, peptička ulkusna bolest, karcinom želuca i MALT limfom.

Put prenošenja

Način prenošenja HP infekcije još nije potpuno istražen. Sva dosadašnja saznanja govore u prilog tome da se infekcija prenosi direktno od zaražene osobe na zdravu osobu, i to na tri glavna načina:

• želudac – usta, kada iz povraćanog sadržaja inficirane osobe koji sadrži veliku količinu bakterija, one dospeju u usta zdrave osobe;
• usta – usta, kada iz usta zaražene osobe bakterija prelazi u usta zdrave osobe;
• stolica – usta, kada bakterija iz stolice zaražene osobe, prljavim rukama, pređe u usta zdrave.

Postoje i naznake nekih drugih puteva zaraze (iz okoline putem vode ili preko mačaka, pasa i dr.), ali to još treba potvrditi detaljnijim istraživanjima.Najbrže se zaraze mala deca koja žive u lošim socio – ekonomskim uslovima. HP infekcija je najčešća u dece koji krevet dele sa roditeljima ili drugom decom, u sredinama u kojima majka prožvaće hranu koju daje detetu, ili detetovu cuclu stavlja prethodno sebi u usta. Infekcija je češća i u dece koja su smeštena u ustanove različitog tipa.

Patološki (medicinski) značaj

Agresivnost bakterije s jedne i osetljivost domaćina s druge strane, verovatno su odgovorni da neki zaraženi bolesnici ostanu bez simptoma bolesti (imaju samo upalu želudačane sluznice – gastritis, utvrđen pregledom), dok se u drugih razvijaju različite bolesti poput ulkusa ili čak i tumora (karcinoma ili limfoma želuca).Najčešći simptom je bol koji je uglavnom ravnomeran i tup. Javlja se i nestaje u razmacima od nekoliko dana pa do nekoliko nedelja. Kod čira na dvanaestopalačnom crevu se javlja par sati nakon jela ili usred noći na prazan želudac, a prestaje unosom hrane. Kod čira na želucu bol se obično pojačava nakon uzimanja hrane. Pored bola koji je najdominantniji simptom još se javljaju i: gubitak telesne težine izazvan averzijom prema hrani ili anoreksijom, nadutost, podrigivanje, mučnina i povraćanje. Simptomi mogu biti vrlo blagi ili se uopšte ne moraju pojavljivati. Krvarenje je česta komplikacija i sreće se u oko 25% slučajeva.

Mikrobiološka dijagnostika

Dijagnostički postupci za otkrivanje HP infekcije svrstani su u dve grupe:

• invazivni (pregled sondom – endoskopski pregled uz ciljano uzimanje uzoraka (biopsija – brzi test ureaze, histologija ili kultura),
• neinvazivni (pregled bez sonde)- metode koje otkrivaju prisutnost HP
  • duvanjem – dokazivanjem aktivnosti bakterije ureja izdisajnim testom,
  • pregled krvi ili pljuvačke – prisutnosti specifičnih antitela u serumu i/ili pljuvački zaražene osobe (ova metoda nije dobra ukoliko se već uzimala terapija),
  • pregled stolice – dokazom bakterije (antigena HP) u stolici bolesnika.

Lečenje

Želudačni ulkus izazvan bakterijom H. pylori leči se preparatima koji uništavaju uzročnika, smanjuju kiselost želuca i oblažu želučanu sluzokožu zaštitnim slojem. H. pylori se uništava antibioticima, ali s obzirom na kiselu sredinu u kojoj bakterija živi treba uticati i na smanjenje lučenja kiseline.Na tržištu se nalaze dve grupe lekova za smanjivane želučane kiselosti:

• H2 – antagonisti (famotidin ranitidin, cimetidin)
• inhibitori protonske pumpe (omeprazol, pantoprazol, lansoprazol)

Terapija je kombinovana antibioticima, blokatorima lučenja kiseline i lekovima koji deluju zaštitno na sluzokožu. Trenutno je najpouzdanija tzv. trostruka terapija s dva antibiotika protiv H. pylori u kombinaciji s lekom koji blokira lučenje kiseline ili s protektivom (npr. azitromicin + amoksicilin + omeprazol). Tako se ublažuju simptomi čira, eliminiše njegov uzročnik i u više od 90% slučajeva sprečava ponovna pojava bolesti (recidiv). Provera dejstva lekova na H. pylori vrši se endoskopskim pregledom ili pregledom daha 4 nedelje nakon sprovedene terapije. Antacidi se koriste za uklanjanje simptoma oboljenja i kao pomoćna terapija. Ako ulkus nije uzrokovan bakterijom H. pylori nije potrebno uzimati antibiotike, već je dovoljno uzimati blokatore lučenja kiseline.

Komplikacije čira na želucu mogu biti krvarenje ili perforacija kada se obavezno se sprovode endoskopija ili hirurški zahvat.