Hajde da razmišljamo elektronski

Nisam sigurna da cete se sloziti sa mojim vidjenjem uvodjenja IKT (ucenje podrzano informaciono-komunikacionom tehnologijom) u obrazovni sistem ali da je meni bilo ovoliko mogucnosti za vreme studija mislim da bih napravila neki izum tehnologije i imala bih za dzeparac dok se ne zaposlim (sta sve moze online rad nismo ni svestni) 😉 .

U samom radu vidjenja sebe elektronski u ovom svetu gde je internet svima dostupan i nekako neophodan za uspeh i napredovanje,pravo je umece ispratiti sve i pronaci meru u davanja informacija kao i u prihvatanju .Neverovatnom brzinom nam se plasiraju nove tehnologije i treba biti svestan da konstantan rad jedino moze da se isplati i da se ocekuje uspeh. Ucenje elektronski nam dosta olaksava kao i primena interneta u nastavi. Verujem da cu ici u korak sa modernizacijom i trudicu se da prihvatam nove tehnologije koje ce mi olaksati rad na vezbama i olaksati sam izvor informacija koje su mi neophodne u svakodnevnom radu.

`Zivot je surov, a u njemu uspevaju samo uporni i istrajni. Oni koji iz bilo kog razloga ne iskoriste svoju sansu kao pojedinci, mozda ce imati dobre razloge, ili izgovore za to, ali ce ostati van igre.`

Zanimljivost

Zanimljivo pet `monstruma` koji zele u vase telo

http://www.blic.rs/Slobodno-vreme/Zanimljivosti/368440/Pogledajte-Pet-monstruma-koji-zele-u-vase-telo

Hlamidija (Chlamydia)

Većina obolelih ne zna da širi bolest jer nema znakova bolesti, sve dok ne nastupe opasne komplikacije i trajne posledice.
Zaraza hlamidijom trahomatis danas je, uz genitalne HPV infekcije, najčešća moderna „tiha“ seksualno prenosiva bolest u svetu. O tome svedoče testiranja na hlamidiju koje mladi obavljaju nakon letovanja i godišnjih odmora. Procenjuje se da je kod nas hlamidijom zaraženo 7-15 posto seksualno aktivnih osoba, a posebno zabrinjava porast obolevanja mladih osoba. Godišnje se u svetu registruje oko 100 miliona novih slučajeva, od čega u SAD oko 6 miliona, u Evropi oko 10 miliona infekcija koje su 2003. godine rezultirale sa 600 hiljada upala jajovoda, od kojih je 120 hiljada završilo neplodnošću.

Do danas je otkriveno 18 stereotipova koji uzrokuju trahom, polne i neonatalne infekcije (upale mokraćne cevi, cerviksa, prostate), rede upale sluznice oka, rektuma, ždrela, upale pluća i uha kod novorođenčadi, dok neki tipovi uzrokuju kod nas retku, ali ozbiljnu polnu bolest – lymfogranuloma venereum.

Tokom infekcije često dolazi do uspostavljanja posebne ravnoteže izmedu hlamidije i njenog domaćina te nastaju latentne i uporne infekcije, slično kao u slučaju virusa. Rezultati brojnih istraživanja poslednjih desetak godina podstakli su početak rada na razvoju vakcine protiv hlamidijskih infekcija.

Neprepoznate, nelečene infekcije mogu uzrokovati teške komplikacije:

– kod žena: začepljenja jajovoda, po život opasne izvanmaterične trudnoće, upale male karlice, prekid trudnoće i prevremeni porođaj, neplodnost, povećan rizik od nastanka karcinoma grlića materice uz postojeću HR-HPV infekciju;

– kod muškarca: smanjenu plodnost, reaktivni autoimuni artritis, povišen rizik od raka prostate. Važno je istaknuti da nakon prebolele i izlečene hlamidijske infekcije organizam ne stiče otpornost. Svakoga ko je već lečen može uvek iznova inficirati zaraženi partner, slično kao kod ponavljanih bakterijskih upala grla.

Seksualni odnos i prenos sa zaražene rodilje na novorođenče dva su glavna puta prenosa. Hlamidija se u polnom odnosu prenosi čak i kod nepotpune penetracije, a zaraza je, iako ređe, moguća kontaktom sa zaraženim površinama, predmetima i sekretima inficiranim hlamidijom. Kod žena koje ne praktikuju analni seks moguća je infekcija analnog kanala iz vagine na rektum brisanjem toaletnim papirom, a do infekcije oka dolazi ako zarazni sekret spolnih tekućina dospije u oko tokom odnosa ili se prenese prstima, ručnikom, vodom iz zaraženog bazena i slično. Kod dece, hlamidijska infekcija može biti znak seksualnog zlostavljanja.

Kod većine žena u početnom stadijumu infekcija se ne vidi, dok su kod manjeg dela inficiranih mogući simptomi poput neuobičajenog vaginalnog krvarenja ili sekreta, bolovi u trbuhu, bolovi pri polnom odnosu, povišene telesne temperature, bolovi u predelu uretre i bešike te učestalog mokrenja.

Kod većine muškaraca simptomi takođe najčešće izostaju, a sumnju na infekciju pobuđuju pečenje i nelagoda pri mokrenju, iscedak iz uretre, bol, otok i nelagoda u testisima sa ili bez povišene telesne temperature. Kod mlađih muškaraca, kod zaraze hlamidijom kao komplikacija upale uretre, često nastane epididimitis, upala semenih kanalića, a ređe orhitis, upala testisa, s povećanim rizikom od začepljenja semenovoda, što povećava opasnost od neplodnosti.

Period inkubacije varira, u proseku traje 10-14 dana. Simptomi kojima se pokazuje infekcija hlamidijom ponekad su vrlo slični simptomima gonoreje.

Najčešći simptomi kod žena su: – krvarenje između menstruacije – vaginalno krvarenje tokom ili nakon polnog odnosa – bol u donjem delu trbuha – blago povišena telesna temperatura – bolno i/ili učestalije mokrenje – upala cerviksa – pojava abnormalnog iscetka – mukopurulentni cervicitis – žuckastomlečni sekret iz cerviksa s neugodnim mirisom.

Kod muškaraca su najčešći simptomi: – vodenastoviskozni mlečni iscedak iz uretre – bolovi ili osećaj pečenja tokom mokrenja. Muškarci često ne shvataju ove simptome ozbiljno jer se obično javljaju ujutro i mogu biti blagi, a tokom dana nestanu. Kod infekcije rektalne sluznice mogući su: svrabež, krvarenje, sluzav iscedak i proliv. Moguća je i blaža upala oka (crvenilo, svrabež i iscedak). U otprilike 1 posto muškaraca s hroničnom perzistentnom infekcijom moguć je nastanak reaktivne upale zgolobova i tzv. Reiterovog sindroma (artritis, uretritis konjunktivitis). Tumači se poremećenim imunološkim odgovorom prepodraženog organizma kod ponavljajućih, nelečenih i trajnih infekcija.

Precizna dijagnoza spašava život.

Najnovije studije potvrđuju sumnju da hlamidijska infekcija grlića materice povećava rizik od nastanka invazivnog karcinoma cerviksa, posebno kod žena koje imaju dvostruku infekciju cerviksa (hlamidijsku i HPV infekciju tipovima visokog rizika) te kod žena koje puše. Stoga je pravovremena, precizna dijagnoza i u slučaju hlamidijske infekcije izuzetno značajna. Poput većine drugih bakterija i virusa, niti hlamidija se ne može vidjeti u Papa testu, te on ne može biti zamena za dijagnostički test na hlamidiju! Stoga kod nalaza ASCUS, posebno kod nalaza cervikalne displazije (CIN I i CIN II), osim sumnje na HPV infekciju treba posumnjati i na čestu istovremenu infekciju cerviksa hlamdijom, posebno kod mladih devojaka i žena u dobi od 16-26 godina.

Tada je, uz „loš“ Papa test, vidljiv i obilniji sekret, pa se savetuje učiniti test na hlamidiju, umesto davanja obične terapije „napamet“! Najnoviji zlatni standard, posebno u skriningu asimptomatskih osoba koje inače ne bi došle same tražiti lečenje, je PCR test. Veoma osetljiv i visoko specifičan, ovaj test može otkriti hlamidiju i u malim količinama urina, ejakulata, kao i iz obrisaka uretre, cerviksa, rektuma, ždrela ili konjunktive oka.

Prema preporukama Svetske zdravstvene organizacije, evropskih i svetskih stručnih udruženja za polno prenosive infekcije, kao i američkog Centra za kontrolu bolesti, potrebno je testirati sve seksualno aktivne adolescente, pa i one koji nemaju simptome. Jednom godišnje trebale bi se preventivno testirati sve seksualno aktivne žene između 20 i 25 godina, kao i žene starije od 25 godina u slucaju promene partnera, ako su inače promiskuitetnog ponašanja i ne koriste kondom.

Testiranje se savetuje svim ženama koje imaju upalu cerviksa, svim trudnicama na prvom pregledu u trudnoći, te svim muškarcima kod kojih postoji sumnja na genitalnu infekciju hlamidijom, prije terapije antibioticima. Pre uzimanja uzorka ćelija iz brisa uretre preporučljivo je 3-5 sati pre ne mokriti, a barem 7 dana pre ne uzimati antibiotik.

Hlamidije su osetljive na antibiotik, te je lečenje vrlo uspešno. Nužno je lečiti oba partnera. Primjenjuju se tetraciklini (Doxycyclin), ciprofloxacin (Ciprobay, Ciprocinal), klaritromicin (Fromilid) tokom 10 – 14 dana i azitromycin (Sumamed) u jednokratnoj dozi od 1 g (single shot). U trudnoći se ordiniraju azitromycin i eritromycin (Eritromicin). Jednom izlečena infekcija ne znači i zaštitu od bolesti u budućnosti, jer se infekcijom ne stiče otpornost na hlamidiju. Ako se ne poštuju zaštitne mere (kondom), može se ponovo zaraziti.

Proterajte bakterije iz kuće

Održavanje higijene u kući je imperativ i obaveza za sve ukućane. Jedino tako možete uspešno da održavate red

MENJAJTE SUNĐERE
Vlažan sunđer i voda koja se zadržava u slivniku pogoduju razvoju bakcila koji vole vlažnu sredinu. Kod male dece oni mogu da izazovu stomačne probleme. Zato je najbolje da redovno dezinfikujete slivnik, da sunđere dobro osušite posle upotrebe i da ih menjate jednom mesečno.

HIGIJENA RUKU JE VEOMA VAŽNA
Mnogi mikrobi se prenose preko ruku, ali je rizik od prenošenja infekcije preko slušalice u telefonskoj govornici ili preko novca ipak ograničen. U prvom redu, zato što klice vole vlagu. Izuzetak su patogene streptokoke, koje vrlo lako dospevaju u organizam preko ranica na koži. Ne treba zaboraviti ni viruse koji izazivaju dijareju, virus hepatitisa A i druge − oni mogu da prežive šest sati u takvim uslovima. Zato, perite ruke!

DEZINFIKUJTE SLAVINU I TUŠ
Voda iz slavine nije sterilna, ali je prisustvo štetnih mikrorganizama u njoj obično toliko malo da ne predstavlja opasnost po zdravlje. Pošto bakterije obožavaju toplu vodu, ako hoćete da budete sigurni, dezinfikujte s vremena na vreme slavinu i tuš nekim rastvorom za dezinfekciju.

OBAVEZNO PRANJE RUKU POSLE ODLASKA U TOALET
Mikroorganizmi iz fekalija razmnožavaju se u WC šolji, odakle se prenose na dasku, preko koje dospevaju do ruku, pa onda do poluge za povlačenje vode, a zatim do kvake… Posle odlaska u javni WC ruke će vam biti bukvalno prekrivene bakterijama, virusima ili parazitima. Ako ih ne operete, izložite će se ozbiljnom riziku od stomačnih tegoba.

REDOVNO ČISTITE FRIŽIDER
Listerija je bakterija koja podnosi niske temperature i najradije živi u siru i mesnim prerađevinama. Bolest koju izaziva, listerioza, čije je simptome teško razlikovati od simptoma gripa, može da bude opasna po fetus i osobe sa slabim imunitetom. Zato redovno dezinfikujte frižider (jednom u 15 dana), nemojte bez potrebe da ga otvarate i odvojite prljave od čistih namirnica.

KUCE I MACE PRENOSE GOTOVO SVE MIKROBE
Mačka ili pas koji izlaze napolje donose u kuću razne mikroorganizme i mogu da prenesu čitav niz parazita. Zato je najbolje da nemaju pristup krevetu i sobi u kojoj boravi sasvim malo dete. Obavezno operite ruke posle svakog kontakta s kućnim ljubimcem. Toksoplazmoza, koju prenose mačke, može da izazove deformacije fetusa i zato je najbolje da trudnica prepusti brigu o kućnom ljubimcu nekom drugom. Svaku ogrebotinu treba odmah dezinfikovati. 

KONDILOMI (polne bradavice)

Kondilomi su visoko zarazna polno prenosiva bolest, koju uzrokuju određeni tipovi HPV virusa. S obzirom na to da su veoma rasprostranjeni i da je teško kontrolisati njihovo prenošenje, potrebno je znati kako im se suprotstaviti.

Kondilomi (Polne bradavice, Genitalne bradavice) su bolest koju uzrokuje HPV virus, tj. Humani Papilloma Virus. HPV virus je uzročnik raka grlića materice kod žene i odmah po otkrivanju virusa treba početi lečenje. Sam hpv virus ima više od 100 varijacija i ne izaziva svaka varijacija polne bradavice, ali najrasprostranjenije vrste uglavnom izazivaju. Svega 4 vrste virusa izazivaju rak grlića materice, a više od 30 prouzrukuju pojavu genitalnih bradavica.
Prenošenje kondiloma

Humani Papiloma Virus (HPV) se najčešće prenosi putem polnog odnosa, bilo da je u pitanju regularan seks, bilo da je oralni ili analni seks. Međutim kondilomi se prenose i direktnim kontaktom sa zaraženom kožom i sluzokožom.

Polne bradavice je jako lako dobiti čak iako koristite kondom za zaštitu. Skoro je nemoguće biti bezbedan od ove bolesti, s obzirom da vaš partner može biti prenosnik virusa, čak i ako na sebi nema vidljivih simptoma. Dovoljan je samo dodir sa zaraženom kožom ili kontakt preko telesnih tečnosti prilikom seksa da biste se zarazili. Ovo je razlog zašto je ova bolest postala svetska epidemija.

Procene su da je oko 80% seksualno aktivne populacije zaraženo nekom vrstom ovog virusa.

Kondilomi Simptomi

Simptomi kondiloma su uglavnom male roze tačkice ili narasli plikovi ili jedan plik (šiljasti kondilomi), koji izgledaju kao male bradavice. Mogu izgledati i kao crvene, roze i bele fleke na koži u genitalnom predelu i to su tzv. ravni kondilomi, koji su u ravni koži i ispoljavaju se promenom boje tkiva.

Simptomi hpv infekcije mogu izostati dosta dugo, ponekad i godinama, ali u većini slučajeva ćete u naredna tri meseca nakon seksualnog kontakta sa obolelom osobom primetiti simptome.

Kondilome se obično razvijaju iz HPV virusa onda kada je organizam najslabiji, kao kada ste bolesni ili kada spavate nedovoljno i nekvalitetno. Zdrava ishrana i trening su vrlo važni faktori u sprečavanju pojavljivanja kondiloma.

Simptomi kada je HPV infekcija prisutna su dakle obično primetniji kod muškaraca nego kod žena, budući da su bradavice vidljivije na penisu i oko korena penisa, nego li u okolini vagine. Žene mogu da prođu bez vidljivijih simptoma, ali ako se zaraze, postoji povećana mogućnost za rak grlića materice, budući da je zaraženost HPV virusom neophodan preduslov za ovu bolest.

I kod muškaraca i kod žena javljaju se u okolini anusa (analnog otvora).

Muškarci su često samo prenosioci, a kada se simptomi pojave, javljaju se kao bradavice na penisu, odnosno osip na penisu, crvene, roze tačke i tačkice oko baze (korena) penisa, na kožici, glaviću i u okolini, kao i unutar analnog otvora (anusa).

Kod žena su simptomi isti kao kod muškaraca, samo se javljaju mnogo češće. Polne Bradavice se kod žena mogu pronaći u vidu tačkica i plikova spolja, u predelu vagine, kao i u unutrašnjosti vagine, unutar usmina (malih i velikih usana). Mali plikovi se mogu pojaviti i dublje unutar vagine, zbog čega je PAPA test (Papanikolau test), neophodan za žene svih uzrasta kako bi se izbegle moguće komplikacije, koje mogu nastati ako se bolest ne leči adekvatno.

Ako su kondilomi prisutni, dijagnoza obično može biti postavljena bez daljih testiranja.

Kada vaš doktor utvrdi promene na tkivu, ali ne može sa sigurnošću da donese dijagnozu, možda će vam doktor predložiti da se uradi biopsija tkiva koje ima promene. Tipizacija HPV virusa, tj. testiranje zarad utvrđivanja koji je tip HPV virusa u pitanju nije korisno za donošenje dijagnoze i ovaj test se ne radi rutinski.

Prethodna javljanja kondiloma i trudnoća

Ako ste imali kondilome u prošlosti i stanje vam se sredilo (bilo da su nestale vremenom ili kao posledica tretmana), malo je verovatno da će se vratiti za vreme trudnoće. Vi ipak trebate da obavestite vašeg lekara koji prati trudnoću ako ste imali polne bradavice u prošlosti.
Kondilomi u trudnoći: Kakve su posledice na majku?

Ne postoje istraživanja koja bi pokazala da razvijanje kondiloma za vreme trudnoće povećava rizik da se desi pobačaj, prevremeni porođaj, preeklampsija ili neka druga komplikacija. Kod žena kod kojih su dijagnostikovani kondilomi u trudnoći, njihov lekar će pažljivo pratiti situaciju, iako možda neće preporučiti lečenje, s obzirom na činjenicu da se kondilomi posle lečenja u trudnoći mogu vratiti brže nego inače. Međutim, obično počnu da nestaju sami neposredno nakon porođaja. Ako terapija bude preporučena, nekoliko različitih opcija su moguće.

U nekim slučajevima, polne bradavice mogu uzrokovati probleme za vreme trudnoće. Npr. polne bradavice mogu postati veće i prokrvariti. Rast kondiloma može otežati mokrenje. Ako su kondilomi u vagini, mogu da učine vaginu manje elastičnom ili da blokiraju porodjajni kanal. Ako dođe do toga, porođaj carskim rezom možda postane neophodan. Ipak, postojanje kondiloma nije jedini razlog zašto se radi carski rez.

Zbog malog rizika da se virus prenese vaginalnim porođajem, kao i zbog povećanog rizika od hirurškog zahvata, carski rez se obično preporučuje samo trudnicama koje imaju komplikovan slučaj kondiloma.

Lečenje Kondiloma

Lečenje kondiloma, pod kojim se zapravo podrazumeva uklanjanje kondiloma se radi dosta uspešno, ali ne postoji lek koji će zauvek odstraniti HPV virus iz organizma. Skidanje kondiloma, je prilično jednostavno i postoji nekoliko načina:

* krioterapija (smrzavanje)
* Elektrokauterizacija (spaljivanje kondiloma, elektrokoagulacija, EKT kondiloma)
* tečni preparati na bazi podofilina
* aldara krema, tj. imikvimod
* ubrizgavanjem interferona koji stvara imunost na virus u kondilome
* lasersko uklanjanje kondiloma
* uklanjanje kondiloma hirurški (isecanje kondiloma, skidanje kondiloma hirurškim putem)

Postoji relativno nova vakcina pod imenom Gardasil koja je u Srbiji u upotrebi od polovine 2007 godine. Vakcina pomaže u prevenciji 4 vrste HPV virusa koji su potencijalni prouzrokovači raka grlića materice (cerviksa). Od ove 4 vrste virusa, 2 vrste virusa izazivaju 70% raka grlića materice, a sa preostale 2 ukupno 90% slučajeva. Namenjen je za devojčice i devojke uzrasta od 9 do 26 godina. Vakcina ima za svrhu imunizaciju od kondiloma i raka, ali lekari upozoravaju da vakcina nije dovoljna, već da devojke i dalje treba da barem jednom u godinu dana rade Papanikolau test.

U međuvremenu ova akcija je dobila i konkurenta, vakcinu Cervarix koja ima sličnu namenu, ali je namenjen ženama od 10 do 45 godina.

U svakom slučaju, ako, npr. vodite aktivan seksualni život i svesni ste koliko su kondilomi rasprostranjeni, ima smisla da razmišljate o vakcinisanju. Obavezno se prethodno obratite vašem lekaru za savet.

Urinarne infekcije

Kada kažemo urinarne infekcije misli se na bakterijske infekcije urinarnog trakta koji sačinjavaju: uretra, ureteri, bešika i bubrezi. Veoma je česta pojava i ne spada u polne bolesti, ali one predstavljaju bitan faktor u razvijanju i prenošenju infekcije. Ovde ih detaljno analiziramo.

Urinarne infekcije se još nazivaju i infekcije mokraćnih puteva i infekcije urinarnog trakta. Kao što ime kaže, u pitanju je infekcija koju izaziva bakterija u urinarnom traktu. Svi delovi sistema za mokrenje mogu biti pogođeni infekcijom, ali su ipak najčešće inficirani bešika i uretra.

U infekcije urinarnog trakta spadaju

* uretritis
* upala bešike (cistitis)
* upala bubrega (pijelonefritis)

Odmah da razjasnimo, uretra je mokraćni kanal koji sprovodi urin od bešike napolje, izvan ljudskog tela, a ureteri su mokraćni kanali koji sprovode urin od bubrega do bešike.

Generalno, do urinarne infekcije dolazi nakon što bakterija uđe kroz uretru i počne da se razmnožava u bešiki, nakon čega urin (mokraća) postaje inficiran. Kada nema infekcije, urin je sterilan i u njemu nema bakterija.

Bakterije koje izazivaju infekcije mokraćnih puteva su:

* Citrobacter
* Enterobacter
* Escherichia coli (Ešerihija Koli, E. coli)
* Klebsiella
* Proteus
* Pseudomonas
* Serratia
* Staphylococcus aureus
* Streptococcus fecalis

Infekcija mokraćnih puteva koja pogađa samo bešiku, može biti veoma bolna i iritantna. Ipak, može doći do ozbiljnih komplikacija, ako se infekcija proširi do bubrega.

Kako se prenosi urinarna infekcija

Kao što smo rekli, urinarna infekcija nastupa nakon ulaska bakterije u urinarni trakt. Šanse za ovo su mnogo veće kod žena, tj. žene su u većem riziku od razvijanja infekcije nego muškarci, jer je bešika mnogo bliža vagini i anusu, tj. ženskim polnim organima, nego što je slučaj kod muškaraca. Evo šta sve povećava šansu da bakterija uđe u urinarni trakt:

* Polni odnos (za vreme polnog odnosa se bakterija može preneti iz analno-vaginalnog dela do uretre i bešike, a može doći i do nadraženja tkiva)
* Nečistoća organizma i toaleta
* Uzdržavanje od mokrenja
* Uvećana prostata (kod muškarca)
* Infekcija nekom od polnih bolesti, kao što su Hlamidija ili Gonoreja

Simptomi urinarne infekcije

Simptomi urinarne infekcije mogu biti blagi, ukoliko se zdravstveno stanje ne pogorša i bolest proširi. Dakle urinarna infekcija može da postoji i bez simptoma. Ipak, kada je u pitanju infekcija urinarnog trakta, simptomi su uglavnom prisutni u većini slučajeva, i to su:

* Jak nagon za mokrenjem
* Češće mokrenje
* Blago peckanje pri mokrenju
* Beličasta, mutna mokraća, čak i sa crvenkastim primesama ukoliko ima i krvi
* Neprijatan miris mokraće
* Bol u bešiki
* Blago povišena temperatura

Nije neuobičajena ni drhtavica, iscrpljenost, pa i prisustvo bola kada se ne mokri. Obično žene osećaju neugodan pritisak iznad pubične kosti, a muškarci osećaj punoće u predelu analnog otvora (rektuma). Čest je slučaj i da se osoba koja ima problem sa infekcijom urinarnog trakta žali da ima jak nagon za mokrenjem, a da vrlo mala količina urina izlazi napolje.

Obično, infekcija mokraćnih kanala ne dovodi do groznice, ako je u pitanju infekcija bešike ili uretre. Groznica, može da znači da je u infekcija došla do bubrega. Ako je nastupila infekcija bubrega, simptomi koji se javljaju uključuju bol u leđima ili bol u boku, neposredno ispod rebara, zatim gađenje i povraćanje.
Urinarna infekcija Dijagnoza

Ukoliko primetite simptome infekcije, obavezno se obratite doktoru.

Ako doktor sumnja da imate infekciju urinarnog trakta, može vam tražiti uzorak urina, kako bi utvrdili imate li gnoja, krvi ili bakterija prisutnih u urinu. Kako bi uzorak bio dobar, doktor vam može naložiti da očistite vaše genitalno područje sa antiseptikom i da uzorak mokraće bude uzet u sredini mokrenja.

Laboratorijska analiza urina, uz koju se ponekad radi i urinokultura, može otkriti imate li infekciju ili ne. Iako nijedan standardan test ne može utvrditi razliku između infekcije gornjeg i donjeg dela urinarnog trakta, prisustvo visoke temperature (groznice) i bol s boka, mogu nagovestiti da se infekcija proširila i na bubrege

Infektivna mononukleoza-BOLEST POLJUPCA

Definicija

Infektivna mononukleoza, koja se još naziva „bolest poljupca“, zarazna je bolest uzrokovana Epstein – Barrovim virusom (EBV) u 90% slučajeva, a u preostalih 10% citomegalovirusom (CMV). Kada se deca zaraze ovim virusom, infekcija obično prolazi bez simptoma. Ukoliko se odrasli zaraze, 25-75% će razviti simptome ove bolesti za koju su tipična tri simptoma: povišena telesna temperatura, povećani limfni čvorovi i upala grla.

 

Uzrok

Epstein Barrov virus (EBV) je B limfotropni (ima izrazitu sklonost za napadanje B limfocita) herpesvirus koji je rasprostranjen u celom svetu. Osim što uzrokuje infekcijsku mononukleozu, ovaj se virus povezuje s karcinomom grla i određenim B-staničnim limfomima.

 

Prenos bolesti

EBV se prvenstveno prenosi putem pljuvačke, a ređe transfuzijom krvi. Obično se prenosi ljubljenjem i dodirivanjem delova tela i predmeta natopljenih zaraženom pljuvačkom. Budući je prenos kapljicama malo verovatan, izolacija obolelih nema smisla. Virus domaćinu ostaje doživotno; prvih 18 meseci nakon infekcije izlučuje se pljuvačkom, a nakon toga povremeno. Osobe slabijeg imunološkog statusa (praktički svi bolesnici s HIV-om, 25-50% osoba s presađenim organima) češće šire virus.

 

Simptomi

Četiri do osam nedelja nakon infekcije pojavljuju se prvi simptomi: malaksalost, gubitak apetita i groznica koji po nekoliko dana prethode početku upale grla, temperature i povećanja limfnih čvorova. Teški oblik upale grla obično natera bolesnike da potraže medicinsku pomoć. Povremeno će bolesnici primetiti samo vrućicu ili povećane limfne čvorove ili će u njih biti prisutna samo jedna od komplikacija. Većina bolesnika žali se na glavobolju i malaksalost.

 

Tok bolesti

Infekcijska mononukleoza je u većini slučajeva bolest prirodno ograničenog trajanja. Upala grla je intenzivna 5-7 dana, a nakon toga jenjava u toku sledećih 7-10 dana. Povišena temperatura obično traje 7-14 dana, ali ponekad može potrajati i nešto duže. Limfni čvorovi se najčešće smanjuju tokom 3 nedelja. Umor je najtvrdokorniji simptom. Većina bolesnika se za 3-4 nedelja oseća dovoljno dobro za povratak u školu ili na posao, ali poneki bolesnici mesecima mogu osećati iscrpljenost, smetnje koncentracije i nemogućnost obavljanja svakodnevnih aktivnosti. Obično su to bolesnici koji su imali blagi početak bolesti, bez teškog oblika upale grla i visoke temperature.

 

Komplikacije

Komplikacije infektivne mononukleoze nisu česte, ali mogu biti jako dramatične pa postaju dominantne manifestacije bolesti. Tu spadaju: – autoimuna hemolitička anemija koja obično prestaje za 1-2 meseca – blaga trombocitopenija (smanjenje broja trombocita) u 50% slučajeva – prestaje za 3-6 nedelja – teška trombocitopenija – vrlo retka – blaga granulocitopenija (smanjenje broja granulocitnih leukocita) – obično jenjava za 3-6 nedelja – teška granulocitopenija – veoma retka, povezana s teškom infekcijom ili smrću – prsnuće slezene – retka komplikacija koja se javlja u drugoj ili trećoj nedelji bolesti; simptomi su podmukla ili nagla bol u stomaku, ubrzan rad srca, nizak krvni pritisak, hladan znoj – neurološke komplikacije – paraliza moždanih živaca, upala mozga i moždanih ovojnica (meningoencefalitis), Guillain-Barreov sindrom, cerebralni napadi, upala kralježničke moždine, psihoza – hepatitis – uobičajena je komponenta infekciozne mononukleoze; gotovo 90% bolesnika ima blago povećanje jetrenih enzima, ali teški ili trajni poremećaj jetre veoma je redak – srčane abnormalnosti – vrlo retke (upale srčanog mišića, stezanje srčanih arterija, promene u EKG-u) – opstrukcija disajnih puteva zbog povećanih limfnih čvorova

 

Može li se umreti od infektivne mononukleoze?

Više od 90% slučajeva bolesti ima dobroćudan tok. Ova je bolest retko smrtna; neurološke bolesti, opstrukcija disajnih puteva i prsnuće slezene najčešći su uzrok smrti kod prethodno zdravih osoba. Rizično stanje nazvano Polno (x) vezani limfoproliferacijski sindrom (XLP) ili Duncanov sindrom javlja se kod muških osoba. 40% muškaraca zahvaćenih ovim stanjem umire nakon EBV infekcije. Ova se bolest, o kojoj se još uvek ne zna dovoljno, očituje enormnim umnožavanjem limfnog tkiva s mogućim teškim imunološkim ili hematološkim posledicama kao što su agamaglobulinemija, aplastična anemija ili limfocitni limfom.

 

Dijagnoza

Osim nabrojenih simptoma, dijagnozu potvrđuju sledeći laboratorijski nalazi: – povišen broj leukocita – povećan broj atipičnih limfocita (kod 75% oboljelih). Limfociti su vrsta belih krvnih stanica koji se u ovoj bolesti razlikuju od normalnih – povećani su i promenjena im je jezgra – postojanje heterofilnih antitela (u 50% dece i do 95% odraslih). To su antitela na ovčje eritrocite koji se dokazuju tzv. monospot testom. – blaga granulocitopenija (smanjenje broja granulocitnih leukocita) – blaga trombocitopenija (smanjenje broja trombocita) – blagi porast imunoglobulina IgM, IgG i IgA – blagi rast jetrenih enzima – prisutnost EBV-specifičnih antitela – ovi serološki testovi sa sigurnošću dijagnosticiraju EBV infekciju, a mogu se napraviti odmah ili ako su gore navedeni nalazi protivurečni Razlikovanje CMV i EBV mononukleoze

Bolesnici s mononukleozom uzrokovanom citomegalovirusom (CMV) u proseku su stariji i obično je bolest karakterisana upalom grla i temperaturom. Upala grla i povećanje limfnih čvorova ređe nastaju. Bolest nastaje podmuklije i sporije prestaje nego bolest uzrokovana Epstein-Barrovim virusom. Dijagnoza se postavlja izolacijom virusa u krvi ili specifičnim antitelima na CMV.

 

Lečenje

Lečenje je simptomatsko jer nema leka protiv uzročnika. Bolesnicima se preporučuje: – mirovanje – bolesnici trebaju mirovati, što ne znači da trebaju strogo ležati u krevetu jer nema dokaza da strogi odmor pospešuje oporavak – pijenje većih količina tekućine dok traje temperatura – po potrebi uzeti lekove za sniženje visoke temperature koje će vam preporučiti lekar. Deca do 12 godina trebala bi izbegavati acetilsalicilnu kiselinu (Aspirin. Andol) zbog opasnosti od komplikacija (Reyov sindrom). – tvrde bombone mogu se uzeti kod grlobolje jer njihovo žvakanje pospešuje izlučivanje pljuvačke i gutanje nakupljenog sekreta – izbegavati sportove 6-8 nedelja – zbog retkih komplikacija kao što je prsnuće slezene

 

Određeni lekovi primjenjuju se u retkim situacijama: – kortikosteroidi mogu olakšati simptome upale grla, ali se zbog nuspojava obično daju jedino ako postoje komplikacije – opstrukcija disajnih puteva i hematološki poremećaji (anemija, granulocitopenija, trombocitopenija) – alfa-interferon – ima antivirusno djelovanje i može smanjiti širenje EBV, ali se zbog visoke cene primenjuje obično kod osoba s poremećajem imunosti – aciklovir – u visokoj dozi zaustavlja širenje EBV u grlu, međutim, njegova klinička korist je minimalna ili neuočljiva

 

Prevencija

Za sprečavanje širenja mononukleoze preporučuje se izbegavanje kontakta sa pljuvačkom osoba koje su nedavno prebolele mononukleozu i održavati visok stepen higijene, naročito dečijih igračaka i predmeta koje deca stavljaju u usta.

 

Kako uzeti uzorke za mikrobiološke analize?

1) Poželjno je bris guše uzeti ujutru, pre jutarnje toalete. Ne treba uzimati bris ukoliko je pacijent neposredno pre toga jeo ili pio neki napitak.

2) Pre davanja uzorka ispljuvka, pacijent treba da opere zube i dobro ispere usta vodom, da se ukloni fiziološka flora. Pacijent treba da duboko udahne, malo zadrži vazduh i onda se duboko i jako iskašlje, da bi se dobio sekret iz donjih respiratornih puteva (najbolji je prvi jutarnji uzorak).

3) Uzimanje urina za urinokulturu: obaviti jutarnju toaletu (oprati spoljne genitalije vodom i sapunom),obrisati se. Pošto istekne nekoliko mililitara mokraće, bez zaustavljanja mokrenja, zahvatiti srednji mlaz urina. Čašu NIKADA ne puniti do vrha.

4) Uzimanje urina za urinokulturu kod beba: bebu raspoviti (najbolje posle spavanja), pokušati oprati je.

NE PREPORUČUJE SE korišćenje kesice (za detaljnija uputstva obratiti se laboratoriji).

NAPOMENA: svako stajanje urina na sobnoj temperaturi duže od jednog sata utiče na broj bakterija pa se dobijeni nalaz ne može pouzdano interpretirati.

 

1) Uzimanje genitalnih briseva kod žena: pacijentkinja ne bi trebalo da ima seksualni odnos prethodnog dana i da nema tragova krvi u sekretu.

2) Uzimanje genitalnih briseva kod muškaraca: potrebno je da pacijent ne urinira 1-2 sata pre uzimanja brisa.

3) Pre davanja uzorka sperme za spermokulturu, potrebno je da pacijent mokri.

4) Uzimanje fecesa za koprokulturu: minimalna količina potrebna za bakteriološki pregled je oko 2 grama (uzima se onaj deo stolice koji sadrži sluz, gnoj ili tragove krvi).

NAPOMENA: Jedna negativna koprokultura nije dovoljna da bi se mogao isključiti određeni patogen. Zato je preporučljivo pregledati najmanje tri uzorka stolice ako se sumnja na bakterijsku infekciju.