Infektivna mononukleoza-BOLEST POLJUPCA

Definicija

Infektivna mononukleoza, koja se još naziva „bolest poljupca“, zarazna je bolest uzrokovana Epstein – Barrovim virusom (EBV) u 90% slučajeva, a u preostalih 10% citomegalovirusom (CMV). Kada se deca zaraze ovim virusom, infekcija obično prolazi bez simptoma. Ukoliko se odrasli zaraze, 25-75% će razviti simptome ove bolesti za koju su tipična tri simptoma: povišena telesna temperatura, povećani limfni čvorovi i upala grla.

 

Uzrok

Epstein Barrov virus (EBV) je B limfotropni (ima izrazitu sklonost za napadanje B limfocita) herpesvirus koji je rasprostranjen u celom svetu. Osim što uzrokuje infekcijsku mononukleozu, ovaj se virus povezuje s karcinomom grla i određenim B-staničnim limfomima.

 

Prenos bolesti

EBV se prvenstveno prenosi putem pljuvačke, a ređe transfuzijom krvi. Obično se prenosi ljubljenjem i dodirivanjem delova tela i predmeta natopljenih zaraženom pljuvačkom. Budući je prenos kapljicama malo verovatan, izolacija obolelih nema smisla. Virus domaćinu ostaje doživotno; prvih 18 meseci nakon infekcije izlučuje se pljuvačkom, a nakon toga povremeno. Osobe slabijeg imunološkog statusa (praktički svi bolesnici s HIV-om, 25-50% osoba s presađenim organima) češće šire virus.

 

Simptomi

Četiri do osam nedelja nakon infekcije pojavljuju se prvi simptomi: malaksalost, gubitak apetita i groznica koji po nekoliko dana prethode početku upale grla, temperature i povećanja limfnih čvorova. Teški oblik upale grla obično natera bolesnike da potraže medicinsku pomoć. Povremeno će bolesnici primetiti samo vrućicu ili povećane limfne čvorove ili će u njih biti prisutna samo jedna od komplikacija. Većina bolesnika žali se na glavobolju i malaksalost.

 

Tok bolesti

Infekcijska mononukleoza je u većini slučajeva bolest prirodno ograničenog trajanja. Upala grla je intenzivna 5-7 dana, a nakon toga jenjava u toku sledećih 7-10 dana. Povišena temperatura obično traje 7-14 dana, ali ponekad može potrajati i nešto duže. Limfni čvorovi se najčešće smanjuju tokom 3 nedelja. Umor je najtvrdokorniji simptom. Većina bolesnika se za 3-4 nedelja oseća dovoljno dobro za povratak u školu ili na posao, ali poneki bolesnici mesecima mogu osećati iscrpljenost, smetnje koncentracije i nemogućnost obavljanja svakodnevnih aktivnosti. Obično su to bolesnici koji su imali blagi početak bolesti, bez teškog oblika upale grla i visoke temperature.

 

Komplikacije

Komplikacije infektivne mononukleoze nisu česte, ali mogu biti jako dramatične pa postaju dominantne manifestacije bolesti. Tu spadaju: – autoimuna hemolitička anemija koja obično prestaje za 1-2 meseca – blaga trombocitopenija (smanjenje broja trombocita) u 50% slučajeva – prestaje za 3-6 nedelja – teška trombocitopenija – vrlo retka – blaga granulocitopenija (smanjenje broja granulocitnih leukocita) – obično jenjava za 3-6 nedelja – teška granulocitopenija – veoma retka, povezana s teškom infekcijom ili smrću – prsnuće slezene – retka komplikacija koja se javlja u drugoj ili trećoj nedelji bolesti; simptomi su podmukla ili nagla bol u stomaku, ubrzan rad srca, nizak krvni pritisak, hladan znoj – neurološke komplikacije – paraliza moždanih živaca, upala mozga i moždanih ovojnica (meningoencefalitis), Guillain-Barreov sindrom, cerebralni napadi, upala kralježničke moždine, psihoza – hepatitis – uobičajena je komponenta infekciozne mononukleoze; gotovo 90% bolesnika ima blago povećanje jetrenih enzima, ali teški ili trajni poremećaj jetre veoma je redak – srčane abnormalnosti – vrlo retke (upale srčanog mišića, stezanje srčanih arterija, promene u EKG-u) – opstrukcija disajnih puteva zbog povećanih limfnih čvorova

 

Može li se umreti od infektivne mononukleoze?

Više od 90% slučajeva bolesti ima dobroćudan tok. Ova je bolest retko smrtna; neurološke bolesti, opstrukcija disajnih puteva i prsnuće slezene najčešći su uzrok smrti kod prethodno zdravih osoba. Rizično stanje nazvano Polno (x) vezani limfoproliferacijski sindrom (XLP) ili Duncanov sindrom javlja se kod muških osoba. 40% muškaraca zahvaćenih ovim stanjem umire nakon EBV infekcije. Ova se bolest, o kojoj se još uvek ne zna dovoljno, očituje enormnim umnožavanjem limfnog tkiva s mogućim teškim imunološkim ili hematološkim posledicama kao što su agamaglobulinemija, aplastična anemija ili limfocitni limfom.

 

Dijagnoza

Osim nabrojenih simptoma, dijagnozu potvrđuju sledeći laboratorijski nalazi: – povišen broj leukocita – povećan broj atipičnih limfocita (kod 75% oboljelih). Limfociti su vrsta belih krvnih stanica koji se u ovoj bolesti razlikuju od normalnih – povećani su i promenjena im je jezgra – postojanje heterofilnih antitela (u 50% dece i do 95% odraslih). To su antitela na ovčje eritrocite koji se dokazuju tzv. monospot testom. – blaga granulocitopenija (smanjenje broja granulocitnih leukocita) – blaga trombocitopenija (smanjenje broja trombocita) – blagi porast imunoglobulina IgM, IgG i IgA – blagi rast jetrenih enzima – prisutnost EBV-specifičnih antitela – ovi serološki testovi sa sigurnošću dijagnosticiraju EBV infekciju, a mogu se napraviti odmah ili ako su gore navedeni nalazi protivurečni Razlikovanje CMV i EBV mononukleoze

Bolesnici s mononukleozom uzrokovanom citomegalovirusom (CMV) u proseku su stariji i obično je bolest karakterisana upalom grla i temperaturom. Upala grla i povećanje limfnih čvorova ređe nastaju. Bolest nastaje podmuklije i sporije prestaje nego bolest uzrokovana Epstein-Barrovim virusom. Dijagnoza se postavlja izolacijom virusa u krvi ili specifičnim antitelima na CMV.

 

Lečenje

Lečenje je simptomatsko jer nema leka protiv uzročnika. Bolesnicima se preporučuje: – mirovanje – bolesnici trebaju mirovati, što ne znači da trebaju strogo ležati u krevetu jer nema dokaza da strogi odmor pospešuje oporavak – pijenje većih količina tekućine dok traje temperatura – po potrebi uzeti lekove za sniženje visoke temperature koje će vam preporučiti lekar. Deca do 12 godina trebala bi izbegavati acetilsalicilnu kiselinu (Aspirin. Andol) zbog opasnosti od komplikacija (Reyov sindrom). – tvrde bombone mogu se uzeti kod grlobolje jer njihovo žvakanje pospešuje izlučivanje pljuvačke i gutanje nakupljenog sekreta – izbegavati sportove 6-8 nedelja – zbog retkih komplikacija kao što je prsnuće slezene

 

Određeni lekovi primjenjuju se u retkim situacijama: – kortikosteroidi mogu olakšati simptome upale grla, ali se zbog nuspojava obično daju jedino ako postoje komplikacije – opstrukcija disajnih puteva i hematološki poremećaji (anemija, granulocitopenija, trombocitopenija) – alfa-interferon – ima antivirusno djelovanje i može smanjiti širenje EBV, ali se zbog visoke cene primenjuje obično kod osoba s poremećajem imunosti – aciklovir – u visokoj dozi zaustavlja širenje EBV u grlu, međutim, njegova klinička korist je minimalna ili neuočljiva

 

Prevencija

Za sprečavanje širenja mononukleoze preporučuje se izbegavanje kontakta sa pljuvačkom osoba koje su nedavno prebolele mononukleozu i održavati visok stepen higijene, naročito dečijih igračaka i predmeta koje deca stavljaju u usta.

 

---